МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА

65. Писмо
Једној учитељици: О јављању Мајке Божије

Пишете ми, с усхићењем, како Вам се јавила мајка Божија, и како сте се Ви сада упутили поузданим путем вере. Ваша ћерчица лежала је у тешкој ватруштини. Позвали сте конзилијум лекара. Ови су прегледали девојчицу и удаљили се у другу собу, да већају. Ви сте с трепетом ослушкивали њихов разговор. Један је од њих рекао, да би било спаса, ако би се код болеснице изазвало знојење. Други су то сматрали одоцњеним. У очајању Ви сте кршили руке и плакали. Над постељом детињом висила је икона Свете Богородице. До тада Ви сте ту икону посматрали више као украс него као потребу куће. Но у том очајном часу Ви сте наједном клекнули пред икону и гушећи се сузама завапили сте к Богородици: О Света Богомајко, та ти видиш мој бол. Ти знаш, Мајко над мајкама, како је имати јединче па изгубити. И ти си гледала свога јединца у мукама на крсту. Молим ти се, смилуј се мени грешној, и помози. У тебе се сад једину надам. Свршено је са мојом надом у људе. Сав свет не може ми помоћи. Једино ти, ти, златна Богородице, можеш ако хоћеш. Зар си једну горку мајку ти утешила? Утеши и мене, о Света пречиста! – После дугог молења и јецања Ви сте погледали у икону и – видели сте сузе у очима Богородице. Мало после пришли сте својој ћерки и, гле, она је била сва у води од зноја! Сутрадан се придигла и јела, а убрзо потом потпуно оздравила.
Хвала Светој Богородици. Хвала и Вама на овом саопштењу. Наша вера заснована је на искуству а не на својевољним расуђивањима и теоријама. И мени је Ваш доживљај врло драгоцен. Код нас се прошле зиме догодио овакав случај. Девојчица једне бедне удовице тешко се разболи. Месец дана није знала за себе нити је реч прозборила. Сва је нада већ била изгубљена. И жалосница мајка почела је позајмљивати новац за набавку погребних ствари. Једног вечера седела је мајка украј одра своје ћерке и тихо плакала. Наједанпут девојчица не отварајући очи проговори и рече: не плачи, нано, него ме води сутра у Калиште, па ћу оздравити. То ми је рекла моја небесна Мајка, која је овде крај мене! – Изненађена мајка сва устрепери. Сутрадан однесе девојчицу у манастир Свете Богородице у Калишту, и врати је дома здраву.
Но зар су то само два случаја, и три, и десет? Нигде броја ни краја јављањима и доброчинствима Свете Богородице. Свети Серафим Саровски, упокојен пре равно сто година, исповедио је, да му се Богородица лично јавила шест пута за његова живота. А кад би сав овај ћутљиви народ, који сматра сва та небеска јављања драгоценом и слатком тајном својом, – кад би отворио уста и изрекао све што је сазнао, земља би се испунила дивљењем. Верујте ми, када човек уђе у сазнавање дејстава и пројава небеског света у нашем земном животу, осети се да је ушао у једно непрегледно и непроучено царство најчудније стварности. У тај мрак за наше телесне очи може душа наша ући само са запаљеним зубљама вере и љубави, по чудној речи апостола Павла: да се Христос вјером усели у срца ваша, да бисте, укоријењени и утемељени у љубави, могли разумјети са свима светима шта је ширина и дужина, и дубина и висина (Еф. 3, 17-18).
А Ви благодарите Богу и Богородици, што Вам се отворио вид за духовно царство, и не заслепљујете га више грехом и немаром.
Бог Вам вазда на помоћ.