МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА
 
134. Писмо
Професору Милану И. који пита: О 1 Кор. 3, 18
 
Читајући Свето Писмо Ви сте наишли на неке нејасне речи, па тражите објашњење. Таква је и ова реч апостола Павла: ако ко међу вама мисли да је мудар на овоме свијету, нека буде луд да буде мудар. Ова реч Вас је изненадила и збунила. Зашто, не знам, кад је она сасвим у смислу Јеванђеља Христова? Наравно, апостол и не помишља препоручити људима, да буду сумасшедши, него да сву своју телесну и светску мудрост сматрају лудошћу према откривеној и спасоносној истини Христовој. Јасније говори Павле о томе у првој и другој глави исте посланице Коринћанима. Ко себе не сматра нишчим духом, по речи Господа, не може ући у Царство Небеско. Јер је мудрост овога свијета, лудост пред Богом.
У истини, реците, шта су успели сви пагански философи са својим светским знањем и мудровањем? Довели су и себе и свет до очајања. Познати философ римски Сенека извршио је самоубиство; тако и његов ученик цар Нерон. Кад су вештице Делфијске прогласиле Сократа за најмудријег човека, Сократ је признао и рекао: „Ја сам заиста мудрији од осталих у томе, што знам да не знам ништа’. Апостоли Христови за себе су говорили: ми смо будале Христа ради. То јест: будале пред светом и за свет, но не пред Богом и за Бога. Ви сами знате, да су сваког објављивача неке веће природне тајне људи спочетка сматрали будалом. А камоли не би објављиваче једног нарочитог царства живота, надприродног, стварног и вечног! Познање овога царства, које је открио Христос Спаситељ, несравњено је важније од свих осталих познања. Само и једино у светлости овог познања Христовог добија неку цену и неки смисао свако друго познање наше. Као што опет велики апостол пише: све сматрам за штету према превасходноме познању Христа Исуса, Господа мојега, ради којега сам све оставио, и сматрам све за трице, да бих Христа добио (Фил. 3, 8).
Без Христа, дакле, све је мрак и лудост. И ко од смртних жели истинску мудрост, то јест ону небеску што осветљава наш живот на земљи и сву твар поднебесну, тај нека сматра лудошћу свако телесно знање од самог себе и од људи, пошто оно води само до гроба а не даље. Јер је ваистину лудост свака она самозвана мудрост, која стоји ван Бога, живога и јединога, и ван Христа васкрслога и Његовог царства вечне светлости и радости. Отуда је корисно, да свак себе сматра лудим пред неизмеривом мудрошћу Христовом, јер ће тако постати мудар кроз Христа.
Мир Вам и здравље од Господа.