МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА

21. Писмо
Удовици која тугује и брине

Тугујеш за умрлим мужем. Бринеш за децу. Плачеш дан и ноћ. У души ти је метеж и мрак. Пред очима магла и неизвесност.
Охрабри се. Не бој се. Реци себи: мој муж припадао је прво Богу па мени; и моја деца прво су Божија па моја. Ако искусни градинар ишчупа један струк цвећа, знај, да је требао тако да учини. Он зна разлоге зашто је то учинио. А један је од разлога и тај, да би околно цвеће боље напредовало. И ти ћеш са својом децом од сада духовно боље напредовати. Мисли ће се твоје уздићи од земаљског ка небеском. Душа ће ти се јаче приљубити уз Бога. Дух ће ти тријумфовати над телом. Неће ти смрт више бити страшна. Ранија сујета постаће ти смешна. Твоје посматрање овога света као отаџбине праве и трајне среће промениће се. Дакле, многострука духовна добит. Знај, да Бог зида и кад руши.
За децу не брини. Само чини што је у твојој моћи. Преко тога повери их Творцу њиховоме и твоме. Писано је: положи на Господа бриге своје, и осетићеш, да је твој крст лак. Било је и има много тежих крстова на обудовелим мајкама. Описаћу ти један веома тежак. На почетку Светског рата убију Швабе једног мог познаника пред његовом кућом украј Дрине; кућу му запале, а жену са шесторо ситне деце најуре из тог места. Протекло је од тада дванаест година. Једнога дана изненадно стаде преда ме у Скопљу једна млад железнички чиновник и представи ми се као син оног мог погинулог познаника. Веома се обрадујем, и са страхом упитам, да ли је још ко од њих седморо преостао у животу? На то ће он весело одговорити:
– Сви смо живи и здрави, хвала Богу! Нас двојица смо у државној служби, двојица у трговини, старија сестра удата, а млађа с мајком у Б.
Тада ми поче он живо описивати претрпљене муке и страхоте. Пешачење, управо лутање преко целе државе од Дрине до Битоља. Па глад, болест, хладноћа, хапшења, ноћевања по станицама, по механама, украј друмова. Уз то још страх, неизвесност, туђина. Но на крају крајева – победа и слава. Очуван образ, и разум, и живот, и вера. Шта ћу ти дужити? Ја мислим, да су борбе и победе ове мајке са шесторо сирочади славније и лепше од Наполеонових.
И теби ће Бог помоћи. Не заборављај Га, и неће те оставити. И победићеш, и биће ти слатка победа на век века.
Мир ти и благослов Божији.