МИСИОНАРСКА ПИСМА
131. Писмо
Ђакону П. Н.: О сујеверју безбожника
Сусрео си се, пишеш, са човеком, који не верује у Бога, међутим пун је сујеверја. Срео си га прошлог лета у бањи. Он ти је признао, да никад није веровао у Бога, али да је од детињства пружао длан циганкама, да му врачају. То и сада чини. И ватрено доказује, како његова циганка врачара зна више од свих академија наука. Осим тога боји се злих очију. Због тога шета улицом увек оборене главе. Уторак сматра злокобним даном; и тога дана нити што ради нити излази из куће. Од броја 13 бежи као од огња. Једном се неко нашалио и написао број 13 на столу пред њим. Он је бесно скочио и дигао столицу на онога шаљивчину. Иначе је по изгледу господин човек, књижеван и богат.
Шта те чуди, драги ђаконе? То ли, што безбоштво и сујеверје иду заједно? Но то је у неприродности сасвим природно. Лаж је и једно и друго, и обоје проистичу од онога кога су најистинитија уста назвала: отац лажи. Истина је увек иста, а лаж је као камелеон што се јавља у разним бојама. Није то никакав парадокс – то пријатељство између безбоштва и сујеверја – како си ти мислио, него нешто сасвим подударно као рам и слика. Свако безбоштво урамљено је чврсто у сујеверицу. И једна лаж стално гостује код друге.
Кад је цар Саул отказао послушност Богу и Самуилу пророку Божијем, отишао је врачари у Ендор, да чује истину и потражи савет. Филип Егалите, краљ француски, хвалио се двема стварима: атеизмом и дознањем судбе по густишу од кафе у шољи. Ниси ли читао у Писму, како се Пилат и Ирод, две лажи, измирише пред осудом Истине на смрт? И у тај се дан помирише Пилат и Ирод међу собом; јер прије бијаху у завади (Лк. 23,12). И данас се често мире две лажи кад им престоји борба против истине. Погледај сујеверје безбожних Јевреја, кад хоћаху пошто пото убити Христа! Исуса пак поведоше од Кајафе у судницу. А бјеше јутро, и они не уђоше у судницу да се не би оскрнавили (Јн. 18, 28). Јер им беше празник. Убити невина човека њих није поганило а ући о празнику у судницу јесте! Истоветне ствари догађају се данас код безбожника у Русији. Код оних који су одбацили веру набујало је сујеверје као поплава. Но они бедници и не слуте, да одбацивши истинитога Бога предали су себе потпуно власти архипротивника Божијег, онога скривенога глумца, који је назват: крвник људски од почетка… лажа и отац лажи. То наравно не слути ни твој познаник господин из бање, који је одбацио Бога и заменио га циганком врачаром.
Христос воскресе!
Нисам разумео зашто Свети владика каже ,,три лица, једна личност“. Мислим да сам наилазио да се каже да су Три Личности тј. да су каже и Лица и Личности или Три Божанске Ипостаси тј. да је један Бог у Три Ипостаси. Не знам да ли се варам да би лице било превод грчке речи просопон, а да се реч ипостас често преводи као личност иако то можда није изворно значење речи, али мислим да је дато то значење тој речи и да се тако користи. Можете објаснити да ли неко прави грешку и какву иако не у чему је разлика?
Лош студент богословља
Gospode oprosti grijehe nasih predaka , mase grijehe i smiluj se svima nama.Amin
Predivno i mudro