МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА
 
62. Писмо
О монаху светогорцу: О заштитници Свете Горе
 
Што тугујете ви, Светогорци? И што су душе ваше жалосне? Људи ли вас притешњују? Погледајте борове атонске, како су високи и прави и глатки тамо где су највише стешњени.
Ви знате истину, и од истине имате унутрашњу слободу. А од истине и слободе долази тишина душе. Од тишине душе извире радост. Ви сте били носиоци радости и сејачи утехе на Балкану кроз многе векове. Па зар сад ви да тражите радост и утеху од нас, који живимо у мрежама света? Сав свет вам не може дати ни делић утехе, коју даје бесмртна Царица ваша, прва кћи Царева. Сви називи њених многобројних икона значе радост и утеху. Знате, како је Господ прорекао апостолима: у свету ћете имати жалост. Шта су били апостоли до путујући подвижници? Цео свет је био њихов манастир. Али у овом великом манастиру свак је од њих имао по једну ћелију, у коју свет са својим саблазнима и олујама није имао приступа. Унутра у срцима својим, као у закључаним ћелијама, они су држали истину и слободу, тишину и радост. У тим скривеним ћелијама душе су се њихове састајале са Духом Божијим животворним. Зато су они и могли неустрашиво стојати на мрачном ограшју света, и као светли лучеви сијати истином и радошћу. А ви сте у тој Светој Гори као у тихом пристаништу према свету. Иако сте непомични на том месту, светлост ваше истине и мирис ваших молитава осећа се у свету. Приљубљени сте уз ту стену, што се зове Светом Гором, као столпници уза столп; заиста сви сте ви столпници. Ако буре светске понекад ударе у тај ваш Столп, зар ви да се уплашите? Погледајте, како бели таласи с риком ударају о Атон, па расплинути опет беже натраг. Тако и немоћни таласи светске злобе запљусну ваше свете обитељи, али се опет као постиђени враћају у своје корито. Својим моћним жезлом сузбија их Одигитрија. Кад вас људи притешњују и узнемирују, ви не гледајте у људе него у њу, у своју пречисту Војевођу. Она се зна рачунати са свима непријатељима државе своје, достојања свога. Читали сте, како је она од древних времена љуто кажњавала нападаче на Свету Гору. Сећате се, како вас је покривала покровом својим у време Светскога Рата. Брижљивије него ластавица ластавичиће. И зар су људи неки страшни непријатељи, да их се уплашите? Трава и пепео – према духовима злобе поднебесне, с којима ви, добро опасани, имате да се борите. Па кад вас Владарка ваша спасава од љутих бесова, који никад не спавају, како ли вас неће спасити од ништавне злобе људске? И на вас је мислио пророк кад је прорекао: привешће се цару девојке след за њом. Она је прва кћи Царева, а душе су ваше девојке, које следују њој до пред престо цара над царевима. Рука вас њена води, риза вас њена покрива, очи вас њене гледају, љубав вас њена загрева, пример вас њен храбри. Благо вама, неуморни славитељи Бога! Благо вама, избрани грађани државе Богородичине! Она од вас не иште никакав порез, али иште на дар три златника од жеженог злата. Први златник – чистоту девојачку. Други златник – смерност девојачку. Трећи златник – послушност девојачку. За та три девојачка дара она вам обећава узнети вас са те земаљске Свете Горе у Свету Гору Небесну.
Што тугујете, дакле, ви Светогорци? И што су душе ваше жалосне?
Од Бога вам благослов и спасење.