МИСИОНАРСКА ПИСМА

 

МИСИОНАРСКА ПИСМА
 
139. Писмо
Једном унијату: О промени вере
 
Неко од црквених старешина у вашем месту уплашио те речима: проклет ће бити сваки онај ко промени веру, у којој је рођен. Бојећи се проклетства ти питаш: да ли је то заиста тако?
Ако би то тако било, онда би били проклети сви наши незнабожачки претци, који оставише своју веру у идоле и крстише се вером Христовом. Били би проклети – са страхом ово изговарам – и свети апостоли, који и сами оставише жидовство и наговорише многе друге да га оставе. Били би проклети и свети оци наши Кирил и Методије, крститељи Словена, који први донеше лучу праве вере нашим словенским прађедовима у Карпатима и Моравији. Био би проклет и свети цар Борис, који крсти Бугаре; и свети Григорије, који крсти Јермене; и света Нина, која крсти Грузине; и свети Патрик, који крсти Ирце; и свети кнез Владимир Кијевски који крсти Русе. Но ако су свеци проклети, ко је онда благословен? Страшно је везивати проклетство за најблагословенију децу Божију, нека нам је Бог милостив.
Размотримо сада ствар и с једне друге стране. Можда би онај ко је тебе толико застрашио проклетством бранио себе овако: Ја нисам мислио на незнабошце него на рођене хришћане, то јест на оне који су крштени у једној хришћанској цркви, па оставе ту цркву и пређу у другу. Шта на то можемо одговорити ти и ја? Помолимо се Господу Богу па онда упитајмо тога господина ово: али ако је неко рођен у лутеранизму, па напусти лутеранизам и пређе у унијате, да ли је он проклет? Није, по хиљаду пута није, рећи ће тај господин. Извесно, тако ће рећи.
Зато ти, када чујеш те речи од њега, окрени се према Истоку и реци: ваистину није проклет ни онај ко је рођен као унијат па се врати старој вери својих предака, вери православној, вери светог Кирила и Методија, и светога Владимира Кијевског, и светог Вацлава Чешког, и светога Прокопија Карпатског, и светога Бориса Бугарског, и светога Саве Српског, и светога Петра црногорског. Нимало није проклет, него је благословен онако као што су благословени и ови свети мужеви. А ови су благословени у оба света, међу ангелима на небесима и међу народима Божијим на земљи, сада и навек. Амин.
Мир ти и радост од Господа.

Кључне речи:

3 коментар(а)

  1. Нисам разумео зашто Свети владика каже ,,три лица, једна личност“. Мислим да сам наилазио да се каже да су Три Личности тј. да су каже и Лица и Личности или Три Божанске Ипостаси тј. да је један Бог у Три Ипостаси. Не знам да ли се варам да би лице било превод грчке речи просопон, а да се реч ипостас често преводи као личност иако то можда није изворно значење речи, али мислим да је дато то значење тој речи и да се тако користи. Можете објаснити да ли неко прави грешку и какву иако не у чему је разлика?

    Лош студент богословља

  2. Gospode oprosti grijehe nasih predaka , mase grijehe i smiluj se svima nama.Amin

  3. Predivno i mudro

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.