МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА

214. Писмо
Братству „Светих апостола“: О промени светаца

У вашем месту био некад храм светих Врача. Временом је храм порушен, и од њега су остали само темељи. На тим темељима древне цркве народ пали свеће о празницима, а на дан светих Врача ту се сабира много света на молитву. Иначе се служите једним удаљеним манастиром. Сад се јавио један од ваших имућних грађана са жељом, да на старим темељима подигне нову цркву, али само тако ако му се дозволи, да нова Црква буде посвећена светом Илији. Питате, да ли се то може дозволити? Држим, да је то сасвим нерасудно. Ни народу то неће бити по вољи. Народ ће и од сада долазити Цркви о светим Врачима као што и сада долази, молиће се овим свецима као што се и сада моли. Тај ваш земљак нема никаквих крупних разлога да мења свеце храма. Једини су му разлози: прво што је и њему име Илија, и друго што он сматра, да је свети Илија већи светац од светих Врача. Први би разлог учинио да људи верују, да је тај човек подигао цркву себи а не светом Илији. А други је разлог увреда Богу, Оцу свих светаца. Јер Бог љуби оне који Њега љубе, то јест све Своје светитеље, као што родитељ љуби децу своју. Ко нанесе увреду деци, наноси је родитељу. Свети Врачи су врло велики свеци. Преко њих је Бог пројавио своју моћ и милост у свету онако исто као и преко светог Илије. Ваши претци нису без разлога посветили своју цркву светим Врачима. Они су морали имати за то јаких разлога. А претке треба поштовати. Ваш имућан земљак најбоље би учинио, кад би обновио Цркву светих Врача, на истом месту, на истим темељима. Ако неће то, онда би могао зидати цркву светом Илији, али не на том месту него на другом, где му се одобри и благослови. Иначе, ако би он остварио своју садашњу замисао, настала би код људи недоумица у погледу дејства светитеља. Догодило се у старо време у Чешкој – док је ова била православна земља – да књегиња Драгомира, мајка светог Вацлава, убије Лудмилу, бабу тога истог светог краља. На гробу убијене Лудмиле почну се одмах јављати многа чудеса и народ у масама поврви на гроб мученице. Књегиња Драгомира се уплаши за себе од гнева народног, па смисли овакво лукавство: на гробу свете Лудмиле она сазида Цркву светог Архангела, како би народ сва јављена чудеса приписивао светом Архангелу а не Лудмили. Али то јој ништа није помогло. Народ је и надаље посећивао гроб свете Лудмиле, и сва чудеса приписивао њој а не светом Архангелу. Да се не догоди и код вас, да Цркву посветите све-том Илији а народ продужи молити се светим Врачима и од ових помоћ очекивати. Или, што је још горе, да се не поделите због светитеља као негда Коринћани, који су у свађи говорили, једни: ја сам Павлов, а други: ја сам Аполов (1 Кор. 3,4). Да не буде то међу вама.
Мир вам и радост од Господа.