МИСИОНАРСКА ПИСМА
249. Писмо
Преписачу Наркису П.: О исправљању грешника
Пишеш, како си ти увек сваком говорио истину у очи, и како си због тога имао много невоља у животу. То ме не чуди. Мало који болесник да воли доктора, који му с нарочитим нагласком објављује неизлечиву и смртоносну болест. Љубав према браћи нашој налаже нам – не да их увек оштро изобличавамо него да им казујемо оне речи, које ће им најкорисније послужити за спасење. Сети се, како Спаситељ наш није грмио против жене грешнице, коју су фарисеји водили на каменовање, него јој је благо рекао: Иди, и више не гријеши! Кад је апостол Ананије дошао ослепљеном Савлу, није се оборио на њ с резилом и грдњом што је гонио хришћане, него га је ословио јеванђелски: Савле, брате (Дап. 9, 17)! Прича се за неку сестру монахињу, како се нешто пожалила светом Серафиму Саровском. Исповедила му се и пожалила, како пати од љутине, од горке љутине и нервозне гневљивости. Исповедивши то она је очекивала од човека Божијег велики укор и велику епитимију. Али, место укора и епитимије, до њених ушију допру ове благе речи духовника: „Та шта ти то говориш, сестро? Гле, у тебе је диван, тих карактер; заиста прекрасан, смеран и кротак карактер!“ Као тиха киша на жедну земљу тако су ове благе речи падале на душу оне жене. Две користи примила је она од таквих благих речи; веома се застидела себе, али и добила поуздање у себе. Дакле, оба главна услова за исправку! Овај нам пример показује, како можемо успети, да уздижући људе речима (благим и похвалним) помажемо им уздићи се и на делу. Кад можемо заспалог човека пробудити марамом зар ћемо га убити мачем? Ти можеш рећи: па свети Серафим није рекао оној жени истину у очи, а ја – сваком истину у очи! Рекао је свети Серафим истину, ону другу истину, која се није изражавала у гневу и љутини. Јер она жена понекад се предавала гневу, но често је бивала сасвим тиха и кротка. И светац Божији, као одличан васпитач и лекар, узвисио је оно што је добро у једној души, прећутујући оно што је зло. Јер што би он говорио о злу, о коме је већ жена говорила? Ти пак имаш сасвим супротан метод; ти свакоме у очи – зло његово, његову моралну болест у очи! И то оштро и наглашено и злобно. А, међутим, оно што је добро у неком грешнику – оно ти прећутујеш. То је разлика између тебе и онога, чије је име ушло у календар.
Из истих уста може да изађе хладан и топао ваздух. Према потреби наместе се уста, да пуштају хладан или топао ваздух.
Тако и у духовном послу: где год се може грешник поправити топлином љубави, тамо не треба употребљавати хладноћу казне и критике. Понекад је потребно, али само понекад, да се викне: Иди од мене! Као Христос Петру; или: Новци твоји с тобом да буду на погибао (Дап. 8,20)! Као Петар Симону Гатару. Но где има мелема за рану, не врши се операција.
Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 183 184 185 186 187 188 189 190 191 192 193 194 195 196 197 198 199 200 201 202 203 204 205 206 207 208 209 210 211 212 213 214 215 216 217 218 219 220 221 222 223 224 225 226 227 228 229 230 231 232 233 234 235 236 237 238 239 240 241 242 243 244 245 246 247 248 249 250 251 252 253 254 255 256 257 258 259 260 261 262 263 264 265 266 267 268 269 270 271 272 273 274 275 276 277 278 279 280 281 282 283 284 285 286 287 288 289 290 291 292 293 294 295 296 297 298 299 300 301
Кључне речи: ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
2 коментар(а)