НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Владика Николај » МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА

 

МИСИОНАРСКА ПИСМА
 
249. Писмо
Преписачу Наркису П.: О исправљању грешника
 
Пишеш, како си ти увек сваком говорио истину у очи, и како си због тога имао много невоља у животу. То ме не чуди. Мало који болесник да воли доктора, који му с нарочитим нагласком објављује неизлечиву и смртоносну болест. Љубав према браћи нашој налаже нам – не да их увек оштро изобличавамо него да им казујемо оне речи, које ће им најкорисније послужити за спасење. Сети се, како Спаситељ наш није грмио против жене грешнице, коју су фарисеји водили на каменовање, него јој је благо рекао: Иди, и више не гријеши! Кад је апостол Ананије дошао ослепљеном Савлу, није се оборио на њ с резилом и грдњом што је гонио хришћане, него га је ословио јеванђелски: Савле, брате (Дап. 9, 17)! Прича се за неку сестру монахињу, како се нешто пожалила светом Серафиму Саровском. Исповедила му се и пожалила, како пати од љутине, од горке љутине и нервозне гневљивости. Исповедивши то она је очекивала од човека Божијег велики укор и велику епитимију. Али, место укора и епитимије, до њених ушију допру ове благе речи духовника: „Та шта ти то говориш, сестро? Гле, у тебе је диван, тих карактер; заиста прекрасан, смеран и кротак карактер!“ Као тиха киша на жедну земљу тако су ове благе речи падале на душу оне жене. Две користи примила је она од таквих благих речи; веома се застидела себе, али и добила поуздање у себе. Дакле, оба главна услова за исправку! Овај нам пример показује, како можемо успети, да уздижући људе речима (благим и похвалним) помажемо им уздићи се и на делу. Кад можемо заспалог човека пробудити марамом зар ћемо га убити мачем? Ти можеш рећи: па свети Серафим није рекао оној жени истину у очи, а ја – сваком истину у очи! Рекао је свети Серафим истину, ону другу истину, која се није изражавала у гневу и љутини. Јер она жена понекад се предавала гневу, но често је бивала сасвим тиха и кротка. И светац Божији, као одличан васпитач и лекар, узвисио је оно што је добро у једној души, прећутујући оно што је зло. Јер што би он говорио о злу, о коме је већ жена говорила? Ти пак имаш сасвим супротан метод; ти свакоме у очи – зло његово, његову моралну болест у очи! И то оштро и наглашено и злобно. А, међутим, оно што је добро у неком грешнику – оно ти прећутујеш. То је разлика између тебе и онога, чије је име ушло у календар.
Из истих уста може да изађе хладан и топао ваздух. Према потреби наместе се уста, да пуштају хладан или топао ваздух.
Тако и у духовном послу: где год се може грешник поправити топлином љубави, тамо не треба употребљавати хладноћу казне и критике. Понекад је потребно, али само понекад, да се викне: Иди од мене! Као Христос Петру; или: Новци твоји с тобом да буду на погибао (Дап. 8,20)! Као Петар Симону Гатару. Но где има мелема за рану, не врши се операција.

Кључне речи:

2 коментар(а)

  1. Pingback: Св.Николај - Једном патриоти који каже: Довољно је бити добар Србин а вера је споредно | ШНР

  2. Pingback: Владика Николај Велимировић - Христос је чинио само добро, па су Га људи ипак распели | ШНР

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *