МИСИОНАРСКА ПИСМА
239. Писмо
Човеку који не види себе: О страстима
Други су ти рекли, да имаш једну ружну страст, а ти ниси поверовао. Зашто ниси поверовао? Зар не знаш, да ругобу нашег лица увек други запажају пре него ми? Око све види осим себе. Други виде наше лице и без огледала, а ми само у огледалу. За душе наше огледало је Христос. Погледај у Христа – загледај се дуго у Њ као у огледало – и помисли, да ли би Он чинио у тајности оно што ти чиниш. Извесно, не би. Огледало би, дакле, дало негативан одговор, а то значи ругобу душевну.
Пијан човек и кад је најпијанији уверава сав свет, да је трезан и да зна шта говори. Хвалисавац нимало није свестан, да се хвалише. И налази се он увређен, када му неко каже: немој се хвалити! Био тако један хвалиша, од кога су сви бежали – јер ни с ким није теже разговарати него са хвалишом. Да би га уразумио но ипак да га не би увредио, рекне му неко од наших песника (Љуба Ненадовић): „Кад бих ја то говорио што ти говориш, мене би свет с правом назвао лажовом!“ Није узалуд речено, да су страсти слепе. То су у истини слепе силе што вуку човека у пропаст.
Увидите и признајте своју страст, говоре моралисти. Но да ли је то довољно? Ако се човек не уплаши и не згнуша своје страсти онако како се плаши и гнуша неке телесне болести, ваистину не може се исцелити. Нека свак замисли страсти сличне болестима телесним. То је од пресудне важности. Нека, на пример, замисли славољубље као запалење плућа, блуд као рак, тврдичлук као јехтика, завист као колера, пијанство као тифус, прождрљивост као црне богиње, сујетљивост као ишијас, хвалисавост као срдобоља, гордељивост као укоченост од тетануса. Тада може човек да узвикне као негда пророк Исаија: Од пете до главе нема ништа здраво, него убој и модрице и ране гнојаве, ни исцијеђене ни завијене ни уљем заблажене (Иса. 1,6); или као покајани апостол: Ја јадни човјек! Ко ће ме избавити од тијела смрти ове (Рим. 7, 24)?
Избавиће и излечиће и помиловаће само Онај – Онај једини, који немоћи наше узе и болести понесе (Мт. 8, 17).
Погледај и ти у Њега као у огледало, да би своје ране видео; додирни се Њега као животворног магнета, да би се исцелио, поклони се Њему као Богу, да би ти вечне тајне открио.
Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 183 184 185 186 187 188 189 190 191 192 193 194 195 196 197 198 199 200 201 202 203 204 205 206 207 208 209 210 211 212 213 214 215 216 217 218 219 220 221 222 223 224 225 226 227 228 229 230 231 232 233 234 235 236 237 238 239 240 241 242 243 244 245 246 247 248 249 250 251 252 253 254 255 256 257 258 259 260 261 262 263 264 265 266 267 268 269 270 271 272 273 274 275 276 277 278 279 280 281 282 283 284 285 286 287 288 289 290 291 292 293 294 295 296 297 298 299 300 301
Кључне речи: ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
2 коментар(а)