НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Владика Николај » МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА

 

МИСИОНАРСКА ПИСМА
 
239. Писмо
Човеку који не види себе: О страстима
 
Други су ти рекли, да имаш једну ружну страст, а ти ниси поверовао. Зашто ниси поверовао? Зар не знаш, да ругобу нашег лица увек други запажају пре него ми? Око све види осим себе. Други виде наше лице и без огледала, а ми само у огледалу. За душе наше огледало је Христос. Погледај у Христа – загледај се дуго у Њ као у огледало – и помисли, да ли би Он чинио у тајности оно што ти чиниш. Извесно, не би. Огледало би, дакле, дало негативан одговор, а то значи ругобу душевну.
Пијан човек и кад је најпијанији уверава сав свет, да је трезан и да зна шта говори. Хвалисавац нимало није свестан, да се хвалише. И налази се он увређен, када му неко каже: немој се хвалити! Био тако један хвалиша, од кога су сви бежали – јер ни с ким није теже разговарати него са хвалишом. Да би га уразумио но ипак да га не би увредио, рекне му неко од наших песника (Љуба Ненадовић): „Кад бих ја то говорио што ти говориш, мене би свет с правом назвао лажовом!“ Није узалуд речено, да су страсти слепе. То су у истини слепе силе што вуку човека у пропаст.
Увидите и признајте своју страст, говоре моралисти. Но да ли је то довољно? Ако се човек не уплаши и не згнуша своје страсти онако како се плаши и гнуша неке телесне болести, ваистину не може се исцелити. Нека свак замисли страсти сличне болестима телесним. То је од пресудне важности. Нека, на пример, замисли славољубље као запалење плућа, блуд као рак, тврдичлук као јехтика, завист као колера, пијанство као тифус, прождрљивост као црне богиње, сујетљивост као ишијас, хвалисавост као срдобоља, гордељивост као укоченост од тетануса. Тада може човек да узвикне као негда пророк Исаија: Од пете до главе нема ништа здраво, него убој и модрице и ране гнојаве, ни исцијеђене ни завијене ни уљем заблажене (Иса. 1,6); или као покајани апостол: Ја јадни човјек! Ко ће ме избавити од тијела смрти ове (Рим. 7, 24)?
Избавиће и излечиће и помиловаће само Онај – Онај једини, који немоћи наше узе и болести понесе (Мт. 8, 17).
Погледај и ти у Њега као у огледало, да би своје ране видео; додирни се Њега као животворног магнета, да би се исцелио, поклони се Њему као Богу, да би ти вечне тајне открио.

Кључне речи:

2 коментар(а)

  1. Pingback: Св.Николај - Једном патриоти који каже: Довољно је бити добар Србин а вера је споредно | ШНР

  2. Pingback: Владика Николај Велимировић - Христос је чинио само добро, па су Га људи ипак распели | ШНР

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *