МИСИОНАРСКА ПИСМА
176. Писмо
Опет господину штедиши: О црквеном сјају
На моје прошло писмо Ви одговарате опет питањем: „Зар би Христос трпео толики сјај у Цркви?“ Свакако. Трпео га је онда, трпео би га и сада. Онда је у Јерусалиму постојао храм Соломонов, једно од ретких чуда грађевинарства и раскоши у свету. Тај храм је имао унутра више злата и драгог камења него што данас имају сви хришћански храмови на Балкану. Соломон сав дом (храм) обложи златом; шако и сав олтар пред светињом над светињама обложи златом … И обложи херувиме златом… И под дому обложи златом изнутра и споља (1 Цар. 6, 22. 28. 30). У тај храм улазио је Христос много пута, но никад није изразио Вашу мисао, да би све то требало претворити у хлеб и – појести. Он је предсказао пропаст томе храму, и храм је пропао, али не због злата у храму него због блата у душама људским. Мене радује што се Ви показујете милостиви према сиротињи, али још више би ме радовало када би се показали милостиви са својим имањем а не са туђим. Никако пак не бих волео да Вас видим на истој страни са Јудом. Знате ли причу, како се Јуда једном хтео показати милостивијим од Христа? Читајте 12. Главу Јованова Јеванђеља. Нека жена узе стакло скупоценог нардовог мира и изли на ноге Исусове. А Јуда, који после издаде свог учитеља за паре, наљути се и узвикну: зашто се ово миро не продаде за триста гроша и не даде сиромасима? На то ће му одговорити благи Господ, који је био на путу да и живот Свој положи за сиромахе: сиромахе свагда имате са собом а мене немате. Чуј-те, дакле, што ћу Вам рећи: кад би ми сви свагда имали Христа са собом, не би било сиромаха међу нама. Они који имају Христа са собом – они су и приложили Цркви све оно што Ви називате „сјајем“. Они исти највише и дају сиромасима. Љубав према живоме Христу гони их на обе жртве – на жртву Цркви својој и на жртву сиромашној браћи својој. А они који немају Христа са собом, немају ни сиротињу са собом. Они би хтели да узму од Цркве и даду сиромасима само зато, да не би своје давали и – да им сиромаси не би досађивали. То је права побуда, која ево шета тако дрско и међу нама под маском доброчинства.
Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 183 184 185 186 187 188 189 190 191 192 193 194 195 196 197 198 199 200 201 202 203 204 205 206 207 208 209 210 211 212 213 214 215 216 217 218 219 220 221 222 223 224 225 226 227 228 229 230 231 232 233 234 235 236 237 238 239 240 241 242 243 244 245 246 247 248 249 250 251 252 253 254 255 256 257 258 259 260 261 262 263 264 265 266 267 268 269 270 271 272 273 274 275 276 277 278 279 280 281 282 283 284 285 286 287 288 289 290 291 292 293 294 295 296 297 298 299 300 301
Кључне речи: ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
2 коментар(а)