МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА

176. Писмо
Опет господину штедиши: О црквеном сјају

На моје прошло писмо Ви одговарате опет питањем: „Зар би Христос трпео толики сјај у Цркви?“ Свакако. Трпео га је онда, трпео би га и сада. Онда је у Јерусалиму постојао храм Соломонов, једно од ретких чуда грађевинарства и раскоши у свету. Тај храм је имао унутра више злата и драгог камења него што данас имају сви хришћански храмови на Балкану. Соломон сав дом (храм) обложи златом; шако и сав олтар пред светињом над светињама обложи златом … И обложи херувиме златом… И под дому обложи златом изнутра и споља (1 Цар. 6, 22. 28. 30). У тај храм улазио је Христос много пута, но никад није изразио Вашу мисао, да би све то требало претворити у хлеб и – појести. Он је предсказао пропаст томе храму, и храм је пропао, али не због злата у храму него због блата у душама људским. Мене радује што се Ви показујете милостиви према сиротињи, али још више би ме радовало када би се показали милостиви са својим имањем а не са туђим. Никако пак не бих волео да Вас видим на истој страни са Јудом. Знате ли причу, како се Јуда једном хтео показати милостивијим од Христа? Читајте 12. Главу Јованова Јеванђеља. Нека жена узе стакло скупоценог нардовог мира и изли на ноге Исусове. А Јуда, који после издаде свог учитеља за паре, наљути се и узвикну: зашто се ово миро не продаде за триста гроша и не даде сиромасима? На то ће му одговорити благи Господ, који је био на путу да и живот Свој положи за сиромахе: сиромахе свагда имате са собом а мене немате. Чуј-те, дакле, што ћу Вам рећи: кад би ми сви свагда имали Христа са собом, не би било сиромаха међу нама. Они који имају Христа са собом – они су и приложили Цркви све оно што Ви називате „сјајем“. Они исти највише и дају сиромасима. Љубав према живоме Христу гони их на обе жртве – на жртву Цркви својој и на жртву сиромашној браћи својој. А они који немају Христа са собом, немају ни сиротињу са собом. Они би хтели да узму од Цркве и даду сиромасима само зато, да не би своје давали и – да им сиромаси не би досађивали. То је права побуда, која ево шета тако дрско и међу нама под маском доброчинства.