МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА
 
220. Писмо
Свештенику Авраму ].: О примању и непримању Христа
 
Једни Га примају, други Га не примају. Вас то чуди, часни оче. Он је могао натурити Себе, па да Га сви приме. Но по чему би онда Он био различан од кесара римских и фараона мисирских и тирана савремених? Гле, наметање и тиранија уништавају личност човекову. А Он није дошао да уништи оно што је и Њему и сваком човеку најдрагоценије. Он није желео да си-лом покори свачију вољу Својој вољи, него да добротом одобровољи све људе за царство Своје. Он се показао као пастир, као особити пастир, који не гони штапом овце у Свој тор, него који иде напред пред овцама и дозива овце. Овце моје, вели, слушају глас мој и за мном иду. А оне овце које не слушају глас Његов, враћају се назад, или скрећу с пута и лутају странпутицом. Ни онда нису сви људи хтели поћи за Њим, ни данас сви то неће. О тој подели јављају јеванђелисти: И народ га тражаше, и дође к њему, и задржаваху га да не иде од њих (Лк. 4, 42). Тако у једном месту. А супротно томе у другом месту: И мољаше га сав народ из околине Гадаринске да оде од њих (Лк. 8, 37). Ту је Он спасао полуделог човека по цену њихових свиња; а њима је жалије било свиња него човека.
Тако онда. Тако и сада. Људи се Њиме деле на десно и на лево, у два табора: на оне који цене човека изнад свега мала и имања, и на оне који цене своје свиње више него човека. Први слушају глас Његов као глас пастира свога, и задржавају Га, да се не 6и удаљио од њих. Други Га не слушају, не иду за Њим, и љутито гоне Га од себе, као штетног по њихове материјалне интересе.
Благо онима, и онда и сада и у сва времена, који чују глас Његов и иду за Њим, јер иду путем за вечно царство. Благо и Вама, часни оче, и парохијанима Вашим, што и ви слушате глас Христов, и ходите за видовитим Путовођом, правим путем за царство небеско и живот вечни.