МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА
 
204. Писмо
Ратару Филипу М.: О трсци и лану
 
Свети Матеј описујући личност Христову у свом Јеванђељу, служи се речима пророка Исаије: Трску стучену неће преломити и задимљеног лана неће угасити (Мт. 12, 20; Иса. 42, 3). Ти питаш шта значе ове речи? Златоуст овако тумачи: „Пророк прославља кротост и неисказану моћ Христову“. Другим речима овде се указује на троје: прво, на ништавило непријатеља Христових; друго, на моћ Христову, и треће – на Христову кротост и дуготрпљивост. Непријатељи Христови, старешине јудејске, били су као стучена трска у рукама свемоћнога Господа, а гњев њихов као запаљени лан, који се само дими, пред ногама Његовим. Рукама Својим прејаким Христос је могао ту трску преломити без икаква напора, и ногама Својим згазити завидљивце, згазити и угасити као задимљени лан. Али Он то није хтео учинити, кротко и стрпљиво чекајући покајање грешника. Тешко је наћи јасније сравњење слабости непријатеља Божијих према сили Божи-јој него што је пророк нашао – трска стучена и лан задимљен! Има ли ишта лакше у свету него размрскану трску преломити и запаљен лан што се само дими угасити? Ето, тако је ништавно свако непријатељство људско, јеврејско и незнабожачко, према Христу. И онда, и данас, и за увек. Зар је тешко било Ономе, од чије се једне речи дрво осушило, буре утишале, демони побегли, болести ишчезле – зар је Њему тешко било једном речју избрисати из књиге живота и у прах претворити све фарисеје и садукеје, све бедне гневљивце и надуте завидљивце? Нимало. Али Он није хтео показати Своју снагу на најлакшем него на најтежем. Најтеже је било отрпети ништавило противника, њихове поруге, њихове пљувач-ке, и глупост, и злобу, и лажи, и неправедну осуду, и смрт на крсту. Најтеже је било гледати стучене трске, како се горде, и не преломити их; и мирисати смрадни дим зависти и не угасити га. Да, најтеже је било то отрпети и чак опростити. Опрости им, Оче, јер не знају шта раде! И на том најтежем испиту Христос је показао Своју моћ и однео победу.