МИСИОНАРСКА ПИСМА
236. Писмо
Младом свештенику о највећем друштву
Не бој се, ниси сам. Сам је онај ко не зна за Бога, па ма сви људи друговали са њим. Такав ће и у најмногобројнијем друштву говорити – као и сад што неки говоре; досадно ми је; не знам куда ћу сам са собом! све ми је страшно досадно! То су душе испражњене од Бога, – љуске без језгра, пепео без огња. А ти ниси сам, јер стојиш уз Господа, и Господ је уза те. Чуј како је и велики Павле, апостол васељенски, био једном остављен од свију, па како он говори: Нико, вели, не оста са мном, него ме сви оставише; али Господ би са мном и оснажи ме. Па онда погледај какву живу наду има он у живога Господа. И избавиће ме Господ од свакога зла дјела и спасти за Царство своје небеско (2 Тим. 4, 16-18). Видиш ли, како је светло мислио и говорио слуга Христов Павле у оне почетне дане, кад у целом свету није било још ниједне зидане цркве, ниједног хришћанског владара! А данас је сва земља украшена храмовима хришћанским, и хришћани се броје на стотине милиона.
Не тугуј, дакле, због осамљености у том вашем месту. Ако се осећаш као у пустињи, како и пишеш, знај да су се многи и многи у пустињи спасли. Но сви ови пустињаци Божији узвисивали су се до у превелико друштво Бога и ангела Божијих. Иначе не би они могли поднети пустињу. Било их је, који по педесет година нису видели лица човечјег, па ипак нису говорили: осамљени смо! досадно нам је! Јер је Бог био с њима, и они с Богом. Може се без свега и свакога – само не без Бога. То је њихово сведочанство, које су оставили Цркви као неки капитал свој. Не зна се међутим, да је икада неки безбожник проживео педесет година у потпуној самоћи, у пустињи. То није забележено у историји рода људског. То безбожник није у стању. Гле, њему је досадно и у друштву људи, а убитачно досадно – чак и немогуће – ван људи. Он тражи људе, да би их жаокама свога безбоштва уједао, и хранио себе њиховим болом. А у пустињи кога би он уједао осим самог себе? И чијим би се болом хранио до својим?
Зато узлетај мислима непрестано у висину духовну, где станује Онај, који је сам веће и милије друштво од свакога друштва на земљи. Њему служи, с Њим се дружи; Њему кади, Њим се слади; Њему говори, о Њему збори; Њега љуби, и љуби и љуби – свим срцем, свом снагом, свим умом својим. И због твоје љубави Он ће наћи начина, да твојим суседима отвори очи и срца и духне у њих живу веру у Себе, сличну твојој вери. Тад ће у вашем месту певати славу Божију не један солист, као сада, него један хор. Мир ти и здравље од Господа.
Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 183 184 185 186 187 188 189 190 191 192 193 194 195 196 197 198 199 200 201 202 203 204 205 206 207 208 209 210 211 212 213 214 215 216 217 218 219 220 221 222 223 224 225 226 227 228 229 230 231 232 233 234 235 236 237 238 239 240 241 242 243 244 245 246 247 248 249 250 251 252 253 254 255 256 257 258 259 260 261 262 263 264 265 266 267 268 269 270 271 272 273 274 275 276 277 278 279 280 281 282 283 284 285 286 287 288 289 290 291 292 293 294 295 296 297 298 299 300 301
Кључне речи: ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
Gospode oprosti grijehe nasih predaka , mase grijehe i smiluj se svima nama.Amin
Predivno i mudro