МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА

63. Писмо
Једној Српкињи која пита: Зашто Руси толико славе Богородицу

А зар је Срби не славе? и Грци, и Бугари, и Румуни? Највећи број наших царских задужбина посвећен је имену Свете Богородице. Хиландар, узор многих задужбина и драгоцени бисер међу овима, слави Ваведење. Свети Сава је, дакле, посветио Хиландар имену Мајке Божије. Да ли си била у Савини на Приморју и видела икону Пресвете Деве, сву покривену ђерданима, и златом и драгуљима и медаљама? Све попрсје покривено одликовањима као ниједног војводе! То је народно признање, да она војује против зла и побеђује зло у свету. То су поморци китили њу, своју заштитницу на неверној пучини. Па, да ли си била, кћери српска, у Чајничу, ни по чему чувеном осим по Мајци Божијој? Чудотворна икона њена у Чајничу знана је свој Босни и Херцеговини и даљним странама. Још да видиш оно поштовање и дивљење и покајно уздисање и благодарно величање од хиљаде поклоника пред Чајничком Богомајком! Па да чујеш пречудне повести о њеним милостима и даровима, којима је обасипала и обасипа људе! Но сличне повести можеш чути и у Пећи, и у Охриду, и у Прилепу, и широм Балкана од сињега до црнога мора. Од свих молитава на устима Срба није ли најчешћа молитва: помоз’ Боже и Богородице? Поштовање Богородице укорењено је и у души најбоље интелигенције народне. Кад је наш највећи народни песник Владика Раде умирао, он је потражио икону Свете Богородице из Цетињског манастира. Заплакао се над њом, целивао и узвикнуо: Пресвета Богородице, спаси ме!
А што наша браћа Руси тако изванредно штују Богородицу, мислим, има и један нарочити разлог поред свих оних које и ми имамо. Наиме: Руси су осетили много пута њену помоћ у судбоносним државним и црквеним догађајима. Тако кад су незнабожни руски кнежеви Асколд и Дир кренули у пљачку на Цариград, пљачку нису извршили а крштење су примили. Кад су они на лађама изненадно стигли под Цариград, хришћани се веома устраше, и потеку у цркве на призивање Божије помоћи. Тада патријарх Фотије изнесе икону Богородичину, донесе је у литији до мора, и стави је у море. Наједном се море тако узбурка, да се руске лађе потопише. Асколд и Дир једва се дограбише обале. Па сазнавши, од кога је дошла изненадна бура на мору и спасење царском граду, обојица се крстише, и као крштени повратише у Русију. – Када је стројена Кијевопечерска лавра, огњиште руског хришћанства, Богородица је јасно показала своју чудесну помоћ како при том стројењу тако и при изради икона за манастир. – Владимирска икона Мајке Божије слави се у Русији три пута у години. Три славе због три велике победе, које су Руси однели над Татарима носећи ту икону као заставу. При коначном ослобођењу Русије од Татара пошао је цар Јован ИИИ с том иконом на угњетаче руског народа. На реци Угри стајале су две војске једна према другој на две обале више месеци. Само су стајале, без борбе. Најзад кад су Руси дигли у вис икону и запевали химну Богородици, Татари брзо окрену леђа и побегну. И тако: битка и слобода буде добијена за Русе без капи крви, све помоћу Свете Богородице. – Ови и други знаменити догађаји, у којима је Богомајка пресудно учествовала, дубоко су урезани у душу руског народа. И осећање благодарности преноси се са колена на колено.
Мир ти и милост од Господа.