МИСИОНАРСКА ПИСМА
57. Писмо
Деловођи Браниславу Н. који пита:
Је ли добра изненадна смрт
Слушао си, пишеш, како неки говоре, да желе изненадну смрт. Кад већ смрт мора доћи, нека дође изненадно и учини крај овоме животу. Боље тако него да се болешћу мучимо и да друге мучимо. Очекивана смрт је страшна а неочекивана није ништа. У вашем селу кола су прегазила једну жену на мртво. То је дало повода разним разговорима. Неки су тврдили да је таква смрт најбоља. Један се изразио о смрти овако: „нека дође, само нека не глође!“ Зато ти пишеш и тражиш објашњење.
Не треба желети изненадну смрт, али бити приправан за смрт у свако доба. Тако нас учи црква. Постоје прописане молитве Богу, да нас сачува од разних беда, у које је убројана и смрт изненадна. Но Онај у чијој је власти живот и смрт дејствује према Свом светом промислу све на корист људских душа, било оних које узима, било оних које оставља још у свету. Он удара изненадном смрћу понекад грешнике, а понекад -премда ретко – и праведнике. Не читамо ли у Старом Завету, како је Бог казнио изненадном смрћу синове Аронове за самовољно кађење, као и побуњенике против Мојсеја (3 Мојс. 10; 4 Мојс. 16)? Ананије и Сапфира пали су одједном мртви кад су слагали апостоле. Многи мучитељи хришћана умртвљени су изненадном смрћу, како читамо у животописима мученика Христових. – Али понекад се догађало, да и праведник умре изненадном смрћу, премда сасвим ретко. Тако, догодило се светом Атанасију Атонском, да кад је једном нешто зидао, падне зид и убије њега и неколико монаха са њим.
Шаљући изненадну смрт на грешнике Бог постиже две сврхе: убијене грешнике тиме кажњава а преостале застрашује да не греше. Као што се догодило по изненадној смрти Ананије и Сапфире: уђе велики страх у сву цркву и у све који чуше ово. А кад се људи сувише поуздају у једнога праведника и почну га помало и обожавати, као у случају светог Атанасија, Бог узима душу праведника изненадно, да покаже људима, да је само Он – Бог, и да нема Бога осим Њега. У свим пак случајевима изненадне смрти поука преосталим у телу очигледна је, наиме: да сви треба да мисле о својој смрти и да непрестано спремају своје душе – покајањем, молитвом и милостињом – за скори излазак из овога света.
Прича се за чувеног Валамског старца Никиту (+ 1907), да се много плашио изненадне смрти, и стално се Богу молио, да му пред смрт пошаље болест, што тежу и дужу, како би, вели: „трпљењем болести бар мало умилостивио праведног Судију, који ако хоће може то мени урачунати место добрих дела, којих ја немам“. Неко други лежећи на самртној постељи тешио је своје пријатеље говорећи: „девет месеци мучио сам се да уђем у овај свет, зар је много девет месеци да се мучим да изађем из њега?“
И заиста предсмртна је болест од велике важности. Она је многим грешницима донела вечно спасење. На хиљаде њих сазнали су за Бога и за душу своју тек у предсмртној болести. Па сазнавши за те две велике стварности, које су целог свог живота заборављали, горко су се покајали, свој неразумни живот оплакали, причестили се, и тако својим сузама и Христовом крвљу очишћени удостојили се ући у светле небеске дворе. Јасно је, дакле, да боловање пред смрт долази од милости Божије. Не мари ништа, ако се наши сродници и пријатељи намуче око нас при нашој самртној болести. То је опет само за њихово добро. Том услугом они задужују Створитеља људи, који ће им то стоструко платити.
Мир ти од Бога и благослов.
Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 183 184 185 186 187 188 189 190 191 192 193 194 195 196 197 198 199 200 201 202 203 204 205 206 207 208 209 210 211 212 213 214 215 216 217 218 219 220 221 222 223 224 225 226 227 228 229 230 231 232 233 234 235 236 237 238 239 240 241 242 243 244 245 246 247 248 249 250 251 252 253 254 255 256 257 258 259 260 261 262 263 264 265 266 267 268 269 270 271 272 273 274 275 276 277 278 279 280 281 282 283 284 285 286 287 288 289 290 291 292 293 294 295 296 297 298 299 300 301
Кључне речи: ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
2 коментар(а)