НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Владика Николај » МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА

 

МИСИОНАРСКА ПИСМА
 
72. Писмо
Једној образованој жени која се жали
што није одликована за доброчинство
 
Жалите се, што нисте примили достојну похвалу на одликовање за свој велики труд око скупљања прилога за неки дом сиротињски. Други, који немају ни половину Ваших заслуга, добили су и једно и друго, а Ви ништа.
Боже мој, на што се Ви жалите! На оно што по Јеванђељу треба да вас радује. Још говорите, да сте Ви све чинили као хришћанка у име Христово. Но зар не знате да у чије име човек врши неки посао од тога и очекује награду? Тако је по Јеванђељу. Наиме: награда се очекује не од онога коме се нешто твори него од онога у чије се име твори. Слуга чува овце у име домаћина свога, и очекује награду од домаћина а не од оваца. Војник војује у име свога цара, и од овога очекује похвалу и одликовање а не од оних са којима ни против којих војује. Тако и Ви: ако сте као хришћанка у име Христово чинили нека добра дела, треба од Христа да очекујете награду а не од ма ког другог. Није ли Господ обећао вечну награду свима онима који добро чине у Његово име или неправду сносе због Његовог имена? Није ли рекао Он: Радујте се и веселите се, јер је многа плата ваша на небесима? И још уз то: кад свршите све што вам је заповеђено реците: ми смо непотребне слуге, јер учинисмо све што смо били дужни чинити? Неко Невидљиви послао нас је у овај свет. Неко Невидљиви одредио нам је службу у овоме свету. Неко Невидљиви изводи нас из овога света. Томе Невидљивоме ми имамо да се молимо, у Њега да гледамо, од Њега да ишчекујемо. Шта нам могу дати аргати равни нама и сиромашни као ми? И шта имамо ми да тражимо од оних који посвеминутно силазе у паучину смрти, слично скакавцима што скачу са обале у понор?
Уосталом, јесте ли баш сигурни, да Ви можете поднети славу и похвалу од људи? Свети Јован Лествичник мора да је познавао човечију природу боље него и Ви и ја кад је рекао, да „нико осим светитеља не може чути о себи похвале од људи без штете“. Јер само свети људи прозиру човека и виде, од куда извиру похвалне речи. Понекад се и најмутнија вода засија према сунцу исто као и бистра. Понекад се испод танког слоја воде скрива дубоки муљ. Врло често такве су душе оних који нас хвале. Због тога свети људи и свете жене чујући о себи похвале цене их или као незнање или као намерну лаж.
Више је људи изгубило душу од светске славе и похвале него ли од презрења и поруге. Знате ли, како Христос рачуна оне који траже славу и похвалу од људи? У неверне. Читајте Његову распру с Чивутима, па онда мислите, којој страни Ви припадате. Он је рекао: Ја не примам славе од људи. То вели за Себе. А за њих говори ово: Како ви можете вјеровати кад примате славу један од другога, а славу која је од јединога Бога не тражите (Јн. 5, 44)? С ким сте, Ви, дакле: са Христом или са Чивутима? Ако сте на Христовој страни – што Вам ја од срца желим – онда не смете искати славе од људи него само славе која је од јединога Бога. Не завидите ни мало онима који се отимају о људску славу и похвалу. Напротив, жалите их. Као што ће они сами себе жалити кад се разочарају. И опет Вам кажем: жалите их: јер по заслепљености својој дадоше вечно за пролазно, божанско за земаљско, истинито за лажно. Господ нека Вас просвети и благослови.

Кључне речи:

2 коментар(а)

  1. Pingback: Св.Николај - Једном патриоти који каже: Довољно је бити добар Србин а вера је споредно | ШНР

  2. Pingback: Владика Николај Велимировић - Христос је чинио само добро, па су Га људи ипак распели | ШНР

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *