МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА

210. Писмо
Ученику учитељске школе Н. П.: О новом Човеку

Желиш са неколико другова да покренеш лист „Нови Човек“. Позиваш и нас у сарадњу. Радо ћемо се одазвати, али под условом да пре свију прихватиш сарадњу апостола Павла. Јер нико нема силније науке о новом човеку од њега. И ми што знамо о том предмету примили смо од њега. Навешћемо ти само неколико речи те чудесне Павлове науке:
Колошанима: А сад одбаците и ви: гњев, љутину, пакост, хуљење, срамотне ријечи из уста својих. Не лажите један другога, јер свукосте старога човјека са дјелима његовим и обукосте се у новога, који се обнавља за познање према лику Онога који га је саздао. Обуците се, дакле, као изабраници Божији, свети и љубљени, у милосрђе, доброту, смиреноумље, кротост, дуготрпељивост, подносећи један другога и опраштајући један другоме … као што Христос опрости вама, тако и ви. А поврх свега тога обуците се у љубав, која је свеза савршенства (гл.З).
Ефесцима: Да ви одбаците ранији начин живота старога човјека, који пропада у жељама варљивим, а да се обнављате духом ума својега; и обуците се у новога човјека, сазданога по Богу у праведности и светости истине (гл. 4).
Коринћанима: Ако је ко у Христу, нова је твар; старо прође, гле, све ново постаде (2 Кор. 5, 17).
Има још много слично овоме, но доста и оволико. А све ове апостолске речи слажу се са речима Христовим: ако се ко не роди одозго, не може видјети Царства Божијега (Јн. 3, 3). Кад је царевић индијски Јоасаф упитао свога учитеља, старца Варлаама, колико му је година, доби одговор: четрдесет и пет. Зачуђен царевић изјави, да би му он дао пуних седамдесет. На то му одговори старац, да су обојица право рекли, па додаде: „али ја никако не рачунам оно време, које сам проживео у светској сујети – јер не могу ја године мртвости рачунати у године живота“. Ето шта је нови човек, и шта би требао да проповеда ваш „Нови Човек“.
Нови човек је, дакле, онај ко себе промени изнутра, из основа, из средине срца, па онда помогне кроз то – само кроз то – и другима да се промене и обнове. Без знања истине и без пута Божије правде то се не да постићи. Јасно је, да и у сасвим остарелом телу може живети нови човек, и обратно, у сасвим младом телу стари човек. Рачунати старо и ново по кретању сунца а не по обновљењу душе истином и правдом Божијом значи не волети апостола Павла нити његову, једину истиниту, науку о новом човеку.