МИСИОНАРСКА ПИСМА
109. Писмо
Командиру Шћепану Ђ. који пита: Шта да радимо да нам буде боље
Како сам кажеш, ти си служио под једним владарем много година. Ниједан дан није прошао, а да ти ниси помислио на свога господара, на његову вољу, на његове заповести, на његове намере. А тај владар био је смртан човек и – умро је. Но постоји један Владар, који није смртан, и не умире; који је био Владар и над твојим владарем као што је и над свима царевима и кнежевима овога света. То је Господ Бог, Створитељ и Сведржитељ неба и земље. Није ли сасвим словесно и природно, да људи, поданици тога владара над владарима, сваки дан помишљају на Њ, дознају Његову вољу, испитују Његове заповести, проничу у Његове намере? Али баш то што је сасвим словесно и природно многи су људи одбацили, па пошли искључиво за својом вољом, својим мислима, својим правилима и законима. А плод тога очигледан је у ово време: забуна, збрка, очај, амбис око људи и у људима.
Гледајући и сам све ово ти у чуду питаш: шта да радимо, да нам боље буде? Нећу ти ја одговорити, него пуштам једног светог човека, да ти одговори.
Прича се, како је у старо време у Мисиру било настало зло стање међу људима, слично данашњем стању у свету. Онда се два очајна друга из Александрије реше, да иду по свету и траже да као нађу бар једног човека мудра и срећна. После дугог узалудног тражења наиђу на светог човека у некој усамљеној дубрави. Овај им се поклони до земље и радосно их прими у своју колибу. После дугог разговора и испитивања увере се она два путника, да су заиста нашли човека, у коме су се сусреле мудрост и срећа. Па му рекну:
– Али, човече Божији, ми не можемо живети као ти! Како, дакле да будемо срећни?
Заплака се човек Божији, па уздиже поглед к небу и кроз плач рече:
– Није ни нужно да ви живите као ја. Но да би били срећнији него што сте, држите се ових правила:
– мислите о Богу бар колико мислите о људима,
– бојте се Бога бар колико се бојите људи,
– поштујте Бога бар колико поштујете људе,
– молите се Богу бар колико се молите људима,
– надајте се у Бога бар колико се надате у људе,
– иштите помоћ од Бога бар колико иштете од људи,
– вршите закон Божији бар колико вршите закон људски,
– благодарите Богу бар колико благодарите људима,
– славите Бога бар колико славите људе!
Саслушавши овај буквар живљења и владања она два друга врате се задовољни дома. То је и теби одговор, славни командире, па ти викни у уши и другима. А ја само могу додати: преко овог буквара нико и никада не може прећи на тежу књигу.
Господ нека те обрадује.
Нисам разумео зашто Свети владика каже ,,три лица, једна личност“. Мислим да сам наилазио да се каже да су Три Личности тј. да су каже и Лица и Личности или Три Божанске Ипостаси тј. да је један Бог у Три Ипостаси. Не знам да ли се варам да би лице било превод грчке речи просопон, а да се реч ипостас често преводи као личност иако то можда није изворно значење речи, али мислим да је дато то значење тој речи и да се тако користи. Можете објаснити да ли неко прави грешку и какву иако не у чему је разлика?
Лош студент богословља
Gospode oprosti grijehe nasih predaka , mase grijehe i smiluj se svima nama.Amin
Predivno i mudro