МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА

109. Писмо
Командиру Шћепану Ђ. који пита: Шта да радимо да нам буде боље

Како сам кажеш, ти си служио под једним владарем много година. Ниједан дан није прошао, а да ти ниси помислио на свога господара, на његову вољу, на његове заповести, на његове намере. А тај владар био је смртан човек и – умро је. Но постоји један Владар, који није смртан, и не умире; који је био Владар и над твојим владарем као што је и над свима царевима и кнежевима овога света. То је Господ Бог, Створитељ и Сведржитељ неба и земље. Није ли сасвим словесно и природно, да људи, поданици тога владара над владарима, сваки дан помишљају на Њ, дознају Његову вољу, испитују Његове заповести, проничу у Његове намере? Али баш то што је сасвим словесно и природно многи су људи одбацили, па пошли искључиво за својом вољом, својим мислима, својим правилима и законима. А плод тога очигледан је у ово време: забуна, збрка, очај, амбис око људи и у људима.
Гледајући и сам све ово ти у чуду питаш: шта да радимо, да нам боље буде? Нећу ти ја одговорити, него пуштам једног светог човека, да ти одговори.
Прича се, како је у старо време у Мисиру било настало зло стање међу људима, слично данашњем стању у свету. Онда се два очајна друга из Александрије реше, да иду по свету и траже да као нађу бар једног човека мудра и срећна. После дугог узалудног тражења наиђу на светог човека у некој усамљеној дубрави. Овај им се поклони до земље и радосно их прими у своју колибу. После дугог разговора и испитивања увере се она два путника, да су заиста нашли човека, у коме су се сусреле мудрост и срећа. Па му рекну:
– Али, човече Божији, ми не можемо живети као ти! Како, дакле да будемо срећни?
Заплака се човек Божији, па уздиже поглед к небу и кроз плач рече:
– Није ни нужно да ви живите као ја. Но да би били срећнији него што сте, држите се ових правила:
– мислите о Богу бар колико мислите о људима,
– бојте се Бога бар колико се бојите људи,
– поштујте Бога бар колико поштујете људе,
– молите се Богу бар колико се молите људима,
– надајте се у Бога бар колико се надате у људе,
– иштите помоћ од Бога бар колико иштете од људи,
– вршите закон Божији бар колико вршите закон људски,
– благодарите Богу бар колико благодарите људима,
– славите Бога бар колико славите људе!
Саслушавши овај буквар живљења и владања она два друга врате се задовољни дома. То је и теби одговор, славни командире, па ти викни у уши и другима. А ја само могу додати: преко овог буквара нико и никада не може прећи на тежу књигу.
Господ нека те обрадује.