МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА

250. Писмо
Проти Душану Т.: О Трећој Раваници

Честитам, срдачно честитам, и то не само вама Србима у Детроиту него свима Србима у свету – честитам освећење треће Раванице цркве. Прва је моравска, друга је сремска, трећа американска. Прва представља песму свете благодарности Богу за народну државу и слободу, друга представља песму победоносном и светом страдању народном, трећа – песму светом незабораву народном. Трећа Раваница драга нам је исто као и прве две. Ако се у прве две, наизменично, чудом сачувало тело цара Лазара нераспаднуто, а у трећој се показује чудо народног незаборава, народног сећања на своју прошлост, управо на две своје прошлости: прекосовску и покосовску. Како да не назовемо чудом то што шака Срба у мравињаку Новога Света није заборавила своју историју, и није подлегла толиким разорним агитацијама, да се треба одсећи од својих отаца и ђедова па живети као пуж без прошлости и без будућности? Или како да није чудо, да шака нашег народа подигне тако диван храм на домаку Фордових фабрика и облакодера у ово најтеже време американске историје, „у зло вријеме у гладне године?“ И она друга, сремска Раваница зидана је у зло време љутог робовања, када се облакодер османског царства уздизао претећи над целом Европом. Драгоценост ваше жртве Богу тројно је већа због насталих тегоба у животу вашем. Нека би и тројан благослов Божији био на свима вама, благослов од све три Раванице.
Од свих тегоба, које сте имали при зидању треће Раванице знам, да није била најмања тегоба – опирати се онима, који су вам с подсмехом добацивали: данашње време захтева фабрике а не цркве! Само трезвени и уравнотежени дух нашег народа тамо могао је савладати ову тегобу. Верујем, да су вам и молитве цара мученика Лазара помогле у томе. Фабрике су растројиле нерве људи. Цркве су потребне, да унесу мир и крепост у душе. Сетите се речи Павлових Корићанима: а сам ја, Павле, молим вас кротости и благости Христове (2 Кор. 10,1). А кротост и тишина Христова, толико потребна модерном Американцу, не стиче се у хучним фабрикама. Фабрика представља рад, Црква молитву. Рад и молитва у хармонији – то је био програм првих усељеника у Америку, програм прве Америке. У данашњој Америци рад је засенио молитву, фабрика Цркву. Тако се изгубила хармонија у спољном и унутарњем животу модерне Америке. Ја нећу да се намећем за учитеља Американцима, те ово што ћу рећи нећу рећи као учитељ него као љубитељ страдалног американског човечанства: Америка ће оздравити онда када молитва стане упоредо са радом, и Црква са фабриком. Наш непогрешни Учитељ, који је рекао: дјелујте докле свјетлост имате, рекао је истовремено: молите се непрестано! Ви као радници по фабрикама испуњавате прву спасоносну заповест Христову, а као зидари Раванице и другу. Ја се усуђујем рећи: ви сте том мудром равнотежом рада и молитве пружили здрав пример многима у Америци. Од Бога вам мир и благослов.