МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА
 
225. Писмо
Једном усамљенику: О немиру душевном
 
Свега имаш, само мира немаш. Све би дао за мир, али мир ти не долази. Још од рата немир ти влада у души. Мислио си и мислиш: пуцао си у борби; можда си некога и убио. Можда сад нечија мајка тугује за сином јединцом, кога си ти умртвио; па уз мајку и супруга му, и деца, и браћа, и сестре, и друга родбина. Можда проклињу убицу његовог, а убица си ти. Ко зна, шта те још може постићи, тебе и децу твоју? Ето с таквим мислима ходиш и радиш; с таквим мислима лежеш и устајеш. И немир, са страхом, љуто мучи душу твоју.
Зар не слушаш на сваком богослужењу несравњиви благослов Цркве Божије: Мир всјем! Мир свима! Ко још у свету изван Цркве изговара те дивне речи: Мир свима! и то са таквом топлином и у тако пуном и свестраном значењу. Мир политички и грађански, мир спољни и унутарњи, мир међу људима и међу народима, мир са Богом и са савешћу, мир са хвалитељима и са гонитељима, са животом и са смрћу, са земљом и са небесима, једном речју -мир који превазилази свако поимање човечије (Фил. 4, 7), – тај мир проповеда Црква свима синовима човечјим по свима земљама и острвима земаљским. Овако говори хришћански песник:
„Ако те живот измучи
Па ум и срце узмути,
Ако те злобном роптању научи
И љубав и веру погаси –
Сагни се с топлим сузама
Подножје Крста загрли,
И бићеш измирен с небесима,
Са самим собом и са људима!“
(Руски песник Никитин: Молитва детета).
Поклони се Господу Исусу, Књазу мира; додирни се крвавих ногу Његових, и мир твој биће ти повраћен. Јер је Он мир наш (Еф. 2,14). Отуда кад Црква говори: мир свима, исто је као да говори: Христос свима! Христос са свима! Христос у свима! Амин.
Христос, мир твој, нека буде с тобом и у теби!