МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА
 
154. Писмо
Једном наставнику: О Веронауци
 
Љутите се на неке другове своје, који нерадо гледају веронауку у школи. Имате и право. Ваш гнев је гнев праведника. Такав гнев има вредности пред Богом. Но не користи само гневити се, нити само убеђивати. Треба се још и Богу молити за оне, који по неразуму устају против закона Божијег у школама. Да им Бог отвори очи, те да виде, да секу грану на којој стоје. Јер заиста цело васпитање омладине хр-шћанске стоји на непоколебљивој стени науке Христове. Код нас је оно тако стојало кроз сву хиљаду година наше крштене историје, тако треба да стоји и данас и сутра и на век века. Такво васпитање није нас постидело у прошлости, неће ни у будућности. Оно нам је дало првокласне људе, који су украс историје наше као што су звезде украс небеском своду. И то огроман број таквих људи и жена – звезда на своду наше народне историје. А васпитању шта друго може бити циљ него дати људе, праве људе? Наука о васпитању и код нас и код свих крштених народа неопходно се мора поклапати са науком Христовом. Ако се васпитање одвоји од науке Христове, не губи се наука Христова, него се губи васпитање, и губе се прави људи. Ако ли се пак васпитање изгуби у школи, школа постаје опасна по људе и народе. Јер човек школован а безкарактеран куд и камо је опаснији по себе и по друге него ли човек нешколован а безкарактеран. Овај је безкарактеран по слабости, онај по убеђењу. Пукотина у вери једнога човека изазива неизбежно и пукотину у карактеру. То сведочи како библијска историја тако и општа историја крштених народа. Који год је цар Израиљев одступао од Бога, одступао је и од морала. Јер као што је река везана са својим извором, и светлост са сунцем, тако и морални живот са вером. Ја сам пут, рекао је Христос, и: Ја сам вода жива, и: Ја сам светлост света. Куда ћемо децу са тога Пута, сем у пропаст? Чиме ћемо напојити њихове жедне душе ван те Воде Живе, сем мутљагом земљиним, што и стока пије? Чиме ћемо их осветлити ван те Светлости, сем варљивим призрацима.
Али, говоре, веронаука није за наше модерно време. Не знам; само видим, да су и у наше модерно време најбољи људи они, који се држе вере Божије и закона Божијега. Нити знам, која би то друга наука могла заменити науку Христову у васпитању омладине. Гле, не постоји ниједна друга наука о човеку, о томе шта је смисао човечјег живота и какав треба да буде прави човек – изван науке верске.
И тако, нико не може положити други темељ васпитању, ни у наше време нити хиљаде година после нас, изван онога живог Темеља, који је сам себе поставио и рекао: без мене не можете чинити ништа.
Мир Вам и благослов од Бога.