НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Владика Николај » МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА

 

МИСИОНАРСКА ПИСМА
 
135. Писмо
Чиновнику монопола С. П.: Прича о усиновљенику
 
Ви желите знати истину о животу људском. Тешко је то исказати у једном писму. Да покушамо једном причом: Неки човек домаћин имао јединца сина. Но он усини некога сиромаха, па почне и овога сматрати за правог сина. Али овоме усиновљенику дође кришом један црнац врачар и наговори га, да побегне из куће свога добротвора, а он му обећа помоћи врачаријама својим да достигне већу славу него што је слава човека домаћина. Наговорен тако усиновљени потражи отпуст од свог добротвора. Овај прозираше целу ствар, но не успротиви се, него пусти усиновљенику на вољу. Али му се ражали, па при растанку даде усиновљенику једну везену кесу, пуну злата и драгог камења. И отпусти га са сузама у очима. И тако отисну се онај сиромах на пут. Али онај сити црнац врачар не само не помагаше овог осамљеног путника, него, напротив, шиљаше своје сроднике црнце на пут пред њега, да га пљачкају. Видећи се у невољи сиромах се искупљиваше од разбојника златом и драгим камењем; само их мољаше, да му не отимају везену кесу. Путујући тако сам он падаше непрестано из једне црначке заседе у другу. И откупљиваше тако редом златом и драгим камењем, док му се кеса потпуно не испразни. Тада изађе преда њ онај црнац врачар лично. Кад га виде сиромах, обрати му се за помоћ као пријатељу. Али црни врачар одједном се показа као највећи разбојник. Шкрипећи зубима он га ухвати за везену кесу, и почне је трзати и отимати. У то време човек домаћин издалека гледаше и прозираше, шта се збива са његовим усиновљеником. Па се сажали на судбу његову, и посла свога сина јединца, да спасе онога сиромаха од погибије. Стиже син у последњем часу, кад сиромах беше већ малаксао у борби око везене кесе. Па удари син онога црнца врачара и смртно га рани, а ономе сиромаху напуни опет кесу златом и драгим камењем и рече му, да се хитно враћа дома где га чека отац домаћин.
Ви разумете ову причу? Домаћин је Бог. Син Божији је Исус Христос. Усиновљеник – Адам и његов род. Црнац врачар јесте сатана. Везена кеса је тело човечије. Злато и драго камење душа човечја, обдарена богатим даровима Божијим. Удаљивши се од Бога самовољни род човечји изгубио је постепено све духовно благо, и остао само са телесним животом својим. И кад је сатана учинио покушај, да и овај себи присвоји, и тако потпуно уништи дело Божије, јавио се у свету Син Божији. Он је сатану смртно ранио, и рањена и безопасна срушио га у дубине пакла. А у телесни живот човечанства опет удахнуо душу живу и напунио је божанским даровима. У исто време заповедио је роду Адамовом, да се са новом благом враћа у дом Оца Небеског.
Мир Вам и благослов Христов.

Кључне речи:

2 коментар(а)

  1. Pingback: Св.Николај - Једном патриоти који каже: Довољно је бити добар Србин а вера је споредно | ШНР

  2. Pingback: Владика Николај Велимировић - Христос је чинио само добро, па су Га људи ипак распели | ШНР

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *