НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Владика Николај » МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА

 

МИСИОНАРСКА ПИСМА
 
106. Писмо
Једном шегрту који тражи савета за духовни живот
 
Не могу ти исказати, колико ме обрадовало твоје писмо. Кад сам га прочитао узвикнуо сам: ево јунака Твога, Господе, благослови га! Јер заиста си јунак, мада ти је тек петнаест година. У кући свога газде гледаш сваки дан само раздор, мржњу и сиктање. У магази, где пуниш и празниш сандуке, чујеш од својих другова само псовке и безобразлуке. На улици, и свуда унаоколо – саблазни, и само саблазни. Но твој јуначки дух не прима ниједну од тих саблазни, што кроз очи и уши наваљују на тебе. И тако с тобом се дешава оно: што видео не видео, што чуо не чуо.
Ах, како си ти све то другачије замишљао дошавши из свога села у варош! Ступајући први пут у ту варош, пишеш, ти си видео куће све лепше од ваше цркве у селу. И ти си са трепетом и поштовањем корачао улицама љутећи се на своје ноге што уносе сељачку прашину у ту гору од храмова, у ту невиђену чистоту и светињу. Пред многим високим кућама прекрстио си се као што се човек крсти кад угледа цркву. Али на једанпут догодило се нешто страшно за тебе, што ти је дало на знање, да то нису цркве. Неко је искочио из такве једне високе грађевине и псовао највећу светињу што постоји на небу. Авај, у теби се уставило дисање! Ти си се обрнуо назад и почео бежати ка своме селу. Али си при том помислио, да никако не можеш назад. Заплакао си горко, па отирући сузе рубином кренуо си опет у варош. Од тада из дана у дан ти си морао прибирати сву снагу, сав свој мали живот, да даш отпор ужасима за ужасима, који су те окружавали. Понекад си чуо звоно на цркви, иако Цркву још ниси у том месту ни видјео, па си помишљао: то анђели с неба звоне и објављују Страшни Суд поквареном свету! Твоје газде никад не иду у Цркву, па тако ни ви шегрти и калфе. Сав горећи од жеље за службом Божијом ти си се једном усудио и замолио газдарицу да идеш у Цркву. На то се она грохотом насмејала, ухватила те за косу, увукла те у трпезарију где се доручковало, и викнула кроз смех: замислите шта овом малом попу пада на памет – хоће у Цркву! И сви се стали кикотати као у лудилу.
Но све те буре само су јаче утврђивале дрво твога живота. Уколико је јаче расла мржња према саблазнима утолико је јаче расла твоја љубав према Богу. И ти си се одржао у вери, у поштењу и у чистоти. Велики јуначе Божији, Господ нека те благослови! На Давида ми личиш, који је као дечак убио Голијата. И ти си победио многа голијатска зла, која су ти хтела душу умртвити. Па сада када си се с Божијом помоћи спасао од многих саблазни питаш за савет и правило, како даље да спасаваш душу своју. Златно дете моје, буди храбар и на даље, и Бог те неће оставити. Само, велиш, два до три правила, да би могао лако упамтити! Добро, ево нећу ти ни дати више од три правила:
прво правило: читај заповести Христове из овог малог Јеванђеља, које ти шаљем;
друго правило: извршуј према моћи те заповести, које прочиташ и добро схватиш; и
треће правило: моли се Богу, да ти отвори разум, да правилно разумеш што прочиташ, и да те Духом Својим омоћа, да прочитано можеш остварити.
Бог нека те укрепи благословом Својим.

Кључне речи:

2 коментар(а)

  1. Pingback: Св.Николај - Једном патриоти који каже: Довољно је бити добар Србин а вера је споредно | ШНР

  2. Pingback: Владика Николај Велимировић - Христос је чинио само добро, па су Га људи ипак распели | ШНР

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *