МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА

242. Писмо
Тежаку Браниславу СТ.: О Христу у Павлу

Тражиш објашњење апостолских речи: а живим не више ја, него живи у мени Христос (Гал. 2, 20). То су речи онога апостола, који је најпре био против Христа и Христових следбеника, но који се после обратио из Савла у Павла. И као Павле, као обраћени хришћанин, он говори: не живим више ја него Христос живи у мени. Шта то значи? То значи да он не мисли више своје мисли, него мисли Христове мисли; нити више држи своју љубав него љубав Христову; нити пак више делује своја дела него дела Христова. Јер све што је мислио као гонитељ, престао је мислити као бранитељ Христова Јеванђеља; и све што је волео као Савле, омрзао је као Павле; и све што је чинио као фарисеј јеврејски осудио је као апостол хришћански. Уистини Савле је изашао из самога себе, и у њега се уселио Христос; тако није више Савле ни мислио ни осећао ни делао, него је Христос у њему и мислио и осећао и делао. Будише у мени, и ја ћу у вама, рекао је Господ Својим ученицима (Јн. 15,4). То се остварило и на Павлу. Све старо у њему ишчезло је и замењено новим. И ум и срце и воља. И све што је у њему чинило личнога човека покорено је било васкрслом Господу Исусу, тако, да више није управљао он својим бићем него Христос; није живео он него Христос. Као кад би наше језеро ушло у светлост и светлост у језеро.
Како се то догодило? Јер треба знати да се хришћанин не рађа него догађа. То је сам Павле безброј пута опричао, како се то догодило. За њега је тај догађај главни догађај у животу његову, и главни доказ његовог душевног преокрета од гонитеља у бранитеља, од мрзитеља у љубитеља, од Савла у Павла. А сам тај догађај на путу за Дамаск показује сву трагедију човечјег мишљења и хотења, све ништавило човечјег планирања – кад Бог друкчије мисли и жели.
Нека да Бог да и ти доживиш и постигнеш савршенство Павлово, тако да можеш рећи: живим не више ја, него живи у мени Христос!