МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА

163. Писмо
Професору Владимиру В.: На речима Мк. 4, 12

Народни покрет ка Богу коснуо се и Вас. И Ви сте почели читати Јеванђеље. Но спотичете се на неке нејасне речи, па наводите оно место где Спаситељ говори – о онима унутра и онима напољу. Они унутра, ученици Његови, треба да разумеју тајне небеске непосредно, гледајући их као стварност, без слика и символа, а онима напољу све бива у причама, тј. у указивањима на бивања природна и сравњењима, јер гледајући не виде и слушајући не чују нити разумеју. Како то? Тако; зар нису они гледали лицем у лице Христа, Си-на Божијег, па ипак Га нису видели као таквога? Зато им је Он говорио о Себи говорећи у причама о сејачу, о цару, о човеку домаћину, о милостивом Самарјанину, и тако редом. Тако се испунило пророчанство великог Исаије, речено Јеврејима: слушаћете али нећет еразумјети, гледаћете али нећете познати (Иса. 6, 9), које речи слободно понављају три јеванђелиста: Матеј 13, 14; Марко 4, 12; и Јован 12,40. Богонадахнути Златоуст објашњава овако: „Они су сами били узрок што нису разумели, заградивши свој слух, затворив очи и одрвенив срце. А ово су чинили, вели Господ, зато, да се како не обрате и да их не исцјелим. Ово Он говори с намером да их привуче, да их освести и да им покаже да ако се они обрате, Он ће их исцелити. Слично томе као што у нас говоре: он није хтео видети мене, па лепо; а да је он удостојио мене својом посетом Ја бих му одмах указао милост, и показао тиме начин за измирење – исто тако говори овде Господ: да се како не обрате и да их не исцјелим, стављајући до знања да се они могу и обратити и спасти, ако се покају. Да Он није желео да они чују и спасу се, то би Он морао ћутати а не учити их кроз приче“ (Тумачење Матеја 45, одељ. 2). Да се како не обрате – овим не исказује Бог Своју жељу но њихову. Као кад би мајка гледала своје злобно дете, на-мазано блатом по лицу, па ожалошћена рекла: оно је то учинило, да ми како не приђе и да га не пољубим! Јован пише: заслијеипио је очи њихове и окаменио срца њихова. Ко? Грех или Бог? Грех по природи својој заслепљује вид за Бога, а Бог по чистоти и светости Својој не да се видети нечистим -док се не очисте. Јер је речено, да ће само чисти срцем Бога видјеши.
Мир Вам и радост од Господа.