МИСИОНАРСКА ПИСМА
167. Писмо
Једном Славенофилу: О глади у „Рају“
Чудите се, како је то завладала преужасна глад у данашњој Русији. Таква глад – да чак и у бедној Аустрији милосрдни људи скупљају милостињу за хлеб гладној Русији! Како да нема хлеба у безбожничком Рају, где је хлеб телесни уздигнут као божанство изнад сваког божанства, и где је све жртвовано само телу и хлебу за тело? Гле, безверници руски жртвовали су хлебу и Бога, и Христа Божијега, и цркву, и сваку веру, и душу, и Царство Небеско, и десетину хиљада цркава и манастира, и стотину хиљада свештеника, монаха и инокиња, и милионе људи аристократског и средњег сталежа! Све што се није смело жртвовати хлебу, жртвовано је: све што се могло претворити у хлеб, претворено је, па ипак – хлеба нема!
Огромни континент од Пољске до Јапана претворен је у фабрику хлеба, и – хлеба нема.
Стотину милиона људских снага упрегнуто је, да непрестано ради на производњи хлеба, и – хлеба нема.
Сав разум људски, сва теглећа стока, све челичне маши-не напрегнуто су работале, да извуку из земље онај пепео, што се хлебом зове, да би напунили црева људска, па ипак – црева људска певају тужну песму глади и празнине.
Шта то значи?
То значи да нису људи господари хлеба но Створитељ света.
Значи, да су истините речи Христове, да Створитељ даје људима хлеб у изобиљу, кад се хлеб иште од Њега не као нешто главно него као нешто узгредно. Иштите најпре Царства Божијега и правде његове, а остало све ће вам се додати. Тако је заповедио људима Господар духа и Господар хлеба.
Кад животиње ишту хлеб као прво и главно, даје им се јер су животиње. Кад људи ишту хлеб као прво и главно, не даје им се, да би сазнали да су људи а не животиње.
Шта помаже орати тракторима и сејати из аероплана, кад су сунце и облаци у туђим рукама? Уистину, шта користи узорати и посејати цео један огроман свет за шест дана, кад човек нема власти да заповеди – ни семену да проклија, ни земљи да га изнесе, ни црвима да га не поједу, ни сунцу да га не спали, ни облаку да га напоји, ни води да га не потопи?
Русија је богата земља, но Мисир још богатија. Па је у богатом Мисиру давила људе глад за седам година. Због чега? Не због људског нерада и неумешности – далеко од тога, људи су одувек знали добро обрађивати земљу – него због фараоновог противљења Свевишњем, који држи у својој власти и земљу и сунце и дажд и семе и црве и све бубиње. У то време један богојажљив човек, Јосиф, у име Господње спасао је Мисир од потпуне погибије од глади. И нашој браћи у Русији спас је од глади не у челику, ни у пари, ни у точковима, нити у ма каквој људској хитрини и направи – него једино и искључиво у Богу. А то спасење послаће Свевишњи само кроз оне људе и због оних људи, који се буду Њега бојали.
Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 183 184 185 186 187 188 189 190 191 192 193 194 195 196 197 198 199 200 201 202 203 204 205 206 207 208 209 210 211 212 213 214 215 216 217 218 219 220 221 222 223 224 225 226 227 228 229 230 231 232 233 234 235 236 237 238 239 240 241 242 243 244 245 246 247 248 249 250 251 252 253 254 255 256 257 258 259 260 261 262 263 264 265 266 267 268 269 270 271 272 273 274 275 276 277 278 279 280 281 282 283 284 285 286 287 288 289 290 291 292 293 294 295 296 297 298 299 300 301
Кључне речи: ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
2 коментар(а)