MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA
 
266. Pismo
Bratstvu „Svetog Petra „: O Krštavanju
 
Pisao sam vam i ranije, pišem i sad: ne slušajte one koji vam govore kako ne treba decu krštavati, nego krštavajte decu svoju kao što ste činili i do sada, kao što su činili i preci vaši. Apostol Petar krstio je Kornilija i sve njegove. Apostol Pavle sam priznaje: a krstih i Stefanijin dom. Šta može da znači dom nego sva čeljad, odrasla i neodrasla? Čitajte šta učini tamničar, koji je čuvao Pavla i Silu u tamnici, kada vide čudo šta se dogodi. Kada je video čudo od apostola krsti se on i svi njegovi odmah. Tako se krsti i Krisp sa svim domom svojim. Našto će nam, dakle, izvrtanja jeretička kad nam praksa svetih apostola jasno svedoči, da treba decu krštavati?
Istina je da su neki u ranijim vremenima odlagali svoje krštenje i namerno dugo ostajali oglašeni, da bi docnijim krštenjem izgladili sve svoje ranije grehe. Ali u vreme kakve zarazne bolesti, ili zemljotresa, ili rata, svi su oni žurno navaljivali da se krste, te da ne bi umrli nekršteni. Priča se za Kesarija, brata svetog Vasilija, kako je odlagao svoje krštenje. No jednom se dogodi u Nikeji strašan zemljotres, od koga izgibe mnogo naroda i mnogo znatnih ljudi. Na Kesarija sruši se kuća i on bi pogreben u ruševinama. No nekako izađe živ. Tada mu rekne sveti Vasilije, da ga je samo milost Božija spasla, da ne pogine nekršten, i strogo mu preporuči da se odmah krsti. Kesarije se krsti i ubrzo posle krštenja umre. No našto se igrati sa sudbom? Može čovek omrknuti zdrav a osvanuti mrtav. Eto zašto svi razumni ljudi smatraju krštenje dece za hitnu stvar. Krštenjem se izglađava u nama greh Adamov. Za naše sopstvene grehe posle krštenja nije nužno ponovno krštenje, kako drže opet drugi jeretici – inače bi trebalo da se krštavamo svaki dan! – nego je potrebno samo pokajanje. Po reči samoga Hrista: ako se ne pokajete, svi ćete tako izginuti.
I tako – deci krštenje a odraslim pokajanje.