НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Основи православља » Догматика Православне Цркве – Том III (први део)
Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

ЕКЛИСИОЛОГИЈА – УЧЕЊЕ О ЦРКВИ
Црква, Светајна Христова – Благовест о Цркви и животу у Њој

Црква – најдрагоценија тајна вечности

 

Тога свега ради апостол Павле је радосни „сужањ Исуса Христа“[1] за све људе. Да, тога свега ради: благовести ради, богатства ради, које је Господ Христос донео с неба за сав род људски. Јер сишавши с неба Он je Собом донео највећу и најдрагоценију тајну вечности и предвечности: Цркву Божју, и у њој и са њом сва вечна богатства божанска, наднебеска, надхерувимска, и позвао у њу људе, да све то постане и буде њихово, вечито њихово у свима њиховим животима, у свима њиховим вечностима. Замислити само, чега су се људи удостојили: да Христом кроз Цркву буду узнесени изнад свих небеса, изнад свих Херувима и Серафима, Анђела и Арханђела, и посађени с десне стране Богу. И то ко? Бивши незнабошци. Ето највећег и најпотреснијег чуда свих светова! Ето чуда не само за људе, него и за Безгрешне Умове Небеске — свете Анђеле: љубав Христова према људима уопште. Нема већег чуда од тога; а ако има свечуда, онда, — ето вечног свечуда! Гле, ми људи, некадашњи туђинци свему Божјем, постадосмо кроз Цркву домаћи Богу, своји Богу, род Богу, уђосмо у породицу Божју, бесмртну и вечну. Сада смо бесмртници и вечници, и савечници Христови, јер смо синови Божји, јер смо сунаследници Христови: и све Христово — постало je наше! — Има ли за нас људе веће благовести од ове? и зар уопште може за људе бити веће благовести од ове? Не, сигурно не! А допасти сужањства ради ове пресвете благовести, то је радост над радостима. Сужањ љубави Христове радује се оковима за Христа; радује се томе као највећем одликовању, као највећој почасти. Та окови за Господа Христа, то су најскупоценије огрлице наше, и гривне наше, и ђердани наши, и круне наше! Помоћу њих се купује небо. И још више, несравњено више: купују се небеса над небесима, купују сва вечна богатства која само Једини истинити Бог и Господ Исус Христос може поседовати и давати, и ево даје и мени и вама и свима, даје кроз Цркву Своју чудесну.

Савле — пламени христоборац, Савле — помамљени христоубица, несумњиво христоубица, јер је помамно жудео да уништи Христа и све што је Христово у душама свих хришћана; Савле — врховни христогонитељ; Савле — огорчени христомрзитељ; како је такав Савле постао најодушевљенији поклоник и најнеустрашивији исповедник Христа као Јединог истинитог Бога и Господа и Спаситеља, и Његов најревноснији апостол? како је дошао дотле да због Христа одбаци све, и да све и сва сем Христа сматра за штету, за трице, за ђубре[2]? — Само чудом свељубави Божје, које се расцветало у безбројна чудеса благодати Божје: јер за првим чудом када му се на путу за Дамаск јавио васкрсли Господ Исус у божанском сјају, и преврнуо му сву душу, све биће, следовала су многа и многа лична и непосредна јављања васкрслог Господа, који му је лично сам откривао све тајне Своје Богочовечанске личности, све тајне свога Еванђеља, све тајне спасења, све тајне свих светова, и сврх свега све тајне Тела Свог, Цркве, и сам му лично поверио апостолство међу незнабошцима у једном одтих „виђења и откривења“, рекавши му: „Иди, јер ћу те ја далеко послати међу незнабошце“[3]. А одмах после првог јављања Свог Савлу, васкрсли Господ се јавља апостолу Ананији, наређује му да крсти Савла и говори му: „Иди, јер ми је он сасуд изабрани: да изнесе име моје пред незнабошце и Цареве и синове Израиљеве“[4].

Све је то дело и домострој благодати Божје. Свети апостол и назива своје проповедање Еванђеља Христова „службом благодати Божје — ι’ι οικονομία της χάριτος τοΰ Θεοϋ’ (= економија благодати Божје),[5] јер служи ономе што је Божје: светим и спасоносним тајнама Божјим. У Еванђељу — све је Божје, све — свето, све — свеспасоносно, све благодатно; све је од Бога, све је дар Божји, све је благодат Божја. Оно ни по чему није од човека, „није по човеку“[6]. У њему све је од Богочовека и по Богочовеку: и светиње и силе. А свети апостол им само свим бићем служи; то му је дато од самога Бога. Зато своје апостоловање он и назива „службом благодати“, „службом тајне“[7]: служи он светом Откривењу Богочовековом, које је сво у божанским тајнама и даровима и светињама, сво с неба, али сво за људе на земљи, пошто су и они пореклом с неба. „Служба благодати“ јесте „служба тајне“, предвечне тајне Божје, која је оваплоћењем Бога Логоса сишла у наш земаљски свет као Црква, и остала у њему као Црква, која уједињује у себи небо и земљу, анђеле и људе, Бога и човека, и тиме све тајне свих светова и бића. Отуда, служење Цркви и јесте „служба тајне“, „служба благодати“;[8] у Цркви је све тајна и све благодат.

 


НАПОМЕНЕ:

[1] Еф. 3, 1.

[2] Ср. Флб. 3, 7—8

[3] Д. А. 22, 21.

[4] Д. А. 9. 15.

[5] Еф. 3, 2.

[6] Гал. 1, 11.

[7] Еф. 3, 9.

[8] Еф. 3, 2.

 

2 коментар(а)

  1. Шта је то плирома

  2. Плирома или пуноћа божанског.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *