Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

ЕКЛИСИОЛОГИЈА – УЧЕЊЕ О ЦРКВИ
Црква, Светајна Христова – Благовест о Цркви и животу у Њој

Човеково боголико јединство

 

Тек у Господу Христу Богочовеку човек се први пут осетио потпуно један по бићу, троједан. И у том боголиком тројединству нашао и јединство свога бића, и бесмртност боголику, и вечни живот: зато је вечни живот — у познању Троједног Бога[1]. Уподобити се Троједном Господу, испунити се „сваком пуноћом Божјом”[2], постати савршен као Бог,[3] — то је наш позив, у томе нада звања нашег: „звања светог”,[4] „звања небеског”,[5] „звања Божјег”.[6] Тек у Цркви Христовој ми осећамо живо и бесмртно да смо “и позвани у једној нади звања свога”.[7] Једно звање за све људе; и једна нада за све људе. То се звање живи, доживљује Црквом и у Цркви: “са свима светима” кроз свете тајне и свете врлине[8]. И ми се онда и осећамо „једно тело и један дух” — „са свима светима”: „Тако смо ми многи једно тело у Христу”[9]; „јер једним Духом ми се сви крстисмо у једно тело; и сви се једним Духом напојисмо. Јер тело није један уд него многи. Многи су уди а једно тело. Ви сте тело Христово, и уди међу собом”[10]. Нада, вођена вером и љубављу еванђелском, носи нас ка остварењу и поcтигнућу нашег звања, нашег циља, нашег позива: богосавршенства. А то се обавља једино у границама Богочовечанског тела Христовог помоћу богочовечанских сила Његових, којима и живе сви сутелесници тог светог и једног тела, у коме је један дух — Дух Свети, као ујединитељ свих душа свих хришћана у једну душу — саборну душу, и свих срца у једно срце — саборно срце, и свих духова у један дух — саборни дух Цркве. То је у ствари уједињење, и јединство тела и јединство духа, кроз благодатно утројичење и отројичење, у коме све бива од Оца кроз Сина у Духу Светом. Јер је „један Бог који чини све у свему”[11].

Тако смо ми многи једно тело у Христу, тек у Христу[12]. Кроз свете тајне и свето живљење у светим врлинама ми се учлањујемо уто једно тело у Христу; и међу нама нема размака, удаљености, сви смо уживљени међу собом и повезани једним животом, као што су уди тела човекова повезани међу собом. Мисао твоја, док је „у Христу”, сачињава „једно тело” са мислима свих светих чланова Цркве; и ти заиста мислиш „са свима светима”, мисао ти је благодатно органски сједињена са њиховим мислима. Тако и твоје осећање док је “у Христу”; тако и твоја воља, док је “у Христу”; тако и твој живот док је “у Христу”. У нашем телу “уди многи — једно су тело”[13], тако и Христос. Јер једним Духом ми се сви крстисмо у једно тело[14]. У Своме Богочовечанском телу, од кога је и у коме је Црква, Господ Христос је крстом ујединио све људе.[15] У раскошју вечнога и свебожанскога у том Богочовечанском телу „дарови су различни, али је Дух један”:[16] Дух који дела кроз све свете дарове и обитава у свима члановима Цркве уједињујући их у један дух и једно тело: „Једним Духом ми се сви крстисмо у једно тело”.[17]

 


НАПОМЕНЕ:

[1] Ср. Јн. 17, 3.

[2] Кол. 2, 9—10; Еф. 3. 19

[3] Мт. 5, 48.

[4] 1 Тм. 1, 9.

[5] Јевр. 3, 1.

[6] Флб. 3, 14; Еф. 3, 18; Рм. 11, 29.

[7] Еф. 4, 4.

[8] Еф. 3, 18—19.

[9] Рм. 12, 5.

[10] 1 Кор. 12, 13. 14. 20. 27.

[11] 1 Кор. 12, 6; ср. Рм. 11, 36.

[12] Рм. 12, 5

[13] 1 Кор. 12, 12.

[14] 1 Кор. 12, 13

[15] . Еф. 2, 16

[16] 1 Кор. 12, 4

[17] 1 Кор. 12, 13.

 

2 Comments

  1. Плирома или пуноћа божанског.

  2. Шта је то плирома