НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Основи православља » Догматика Православне Цркве – Том III (први део)
Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

ЕКЛИСИОЛОГИЈА – УЧЕЊЕ О ЦРКВИ
Црква, Светајна Христова – Благовест о Цркви и животу у Њој

Живот у Цркви – саборан

 

Живот у Цркви је увек саборан, увек „са свима светима“[1], те човек у својим еванђелским подвизима има подршке од светитеља. Ако се моли, они суделују у његовим молитвама; ако пости, они чине то исто; ако страда за веру, они Му састрадавају. У свему и по свему он је њихов сажитељ, а они — његови. Зато му нико и ништа не може наудити: ни гоњење, ни глад, ни голотиња, ни мач, ни страх, ни смрт, ни живот, ни силе, ни садашњост, ни будућност, ни друга каква твар, јер у свему томе он побеђује „са свима светима“ помоћу Господа Христа.[2]

Црква је духовна грађевина: крајеугаони камен је Господ Христос, темељ су апостоли и пророци. Она сва расте Христом и на Христу, расте Његовим стваралачким богочовечанским силама. У њој — Господ Христос је свудаприсутан. Он је апостолство Апостола, Он — пророштво Пророка, Он — светитељство Светитеља, Он — вера верујућих, Он — љубав љубећих, Он — правда праведних, Он — кротост кротких, Он — смерност смерних, Он — све и сва у свакоме који се подвизава и спасава. Хришћани су „живо камење“ које се узидава у духовну грађевину Цркве[3], и то увек „са свима светима“, а на темељу Апостола и Пророка[4]. Јер се не може постати Христов, „домаћи Богу“, а да се не живи заједно са свима светима, и да се не верује, мисли и осећа заједнички, саборно, са Апостолима, Пророцима и осталим Светитељима. Да бисмо расли у све висине Христове, морамо се најпре назидати „на темељу Апостола и Пророка“[5], и њиховим животом живети, и њиховом вером веровати, и њиховом љубављу волети, и њиховом се молитвом молити. Јер ми Христа не бисмо познали без њих. Да није њих, не би било ни Цркве; јер је Црква преко њих постала Црквом, и Дух Свети преко њих постао душа Цркве и дат занавек Цркви, и Господ Христос преко њих објавио свету Себе и Своје Еванђеље. На томе темељу расте Црква Христом, Његовом божанском силом, расте као неразрушиви свети храм у Господу[6].

 


НАПОМЕНЕ:

[1] Ср. Еф. 3, 18; 2, 19.

[2] Ср. Рм. 8, 35—39.

[3] Ср. 1 Петр. 2, 5.

[4] Ср. 1 Кор. 3, 9—17.

[5] Еф. 2, 20.

[6] Еф. 2, 21.

 

2 коментар(а)

  1. Шта је то плирома

  2. Плирома или пуноћа божанског.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *