Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

ЕКЛИСИОЛОГИЈА – УЧЕЊЕ О ЦРКВИ
Црква, Светајна Христова – Благовест о Цркви и животу у Њој

Тело Бога Логоса = Црква

 

Бог Логос постаде тело:[1] постаде човек = постаде Богочовек = постаде Црква. И тиме показа и објави свима бићима у свима световима свеспасоносну благовест: Бог Логос је све и сва и за тело, и за човека, и за Богочовека, и за Цркву. Он је сва Истина и сав смисао: и тела, и човека, и Богочовека, и Цркве. И још; Он сво Добро — Вечно Добро, сва Правда — Вечна Правда, сав Живот — Вечни Живот, сав Пут — Вечни Пут, сва Светлост — Вечна Светлост, сва Истина — Вечна Истина: и тела, и човека, и Богочовека, и Цркве. И кроза све то, и у свему томе Он је — Алфа и Омега, Почетак и Свршетак, Први и Последњи:[2] и тела, и човека, и Богочовека, и Цркве. Он: Вечни Бог Логос, Друга Ипостас Пресвете Тројице, постаје и тело и човек и Богочовек и Црква, да би Собом и у Себи ологосио, обожио, спасао, охристовио, обогочовечио, отројичио, и тело, и човека, и Богочовека, и Цркву. Без Њега — Богочовека: и тело и човек и Црква су сенка и сан, привид и утвара, смрт и пакао, и свака страхота која се мишљу људском замислити може. У наш земаљски свет и човечански живот једино су Богочовеком ушли и Вечна Божанска Истина, и Вечна Божанска Правда, и Вечна Божанска Љубав, и Вечно Божанско Добро, и Вечни Божански Живот, речју: сав Бог, сва пуноћа Божанства са свима Божанским савршенствима.[3] И све то оваплоћено и свесавршено оличено у чудесној Личности Богочовека Господа Христа, и нама људима дато као најнепосреднија земаљска стварност у Богочовечанском телу Христовом: Цркви. Цркви, која је по бићу свом тело Његово, а Он — Вечна Глава њена. Стога је свеистинита благовест христољубљеног Еванђелиста: „Благодат и Истина постаде од Исуса Христа”.[4]До Њега, као да их није било у нашем земаљском свету. Међутим, са појавом Богочовека на земљи, све је то међу нама људима присутно својом Богочовечанском свепуноћом у Богочовечанском телу Цркве, и ми као сутелесници тог тела живимо том свепуноћом у већој или мањој мери, сразмерно нашој ревности у вери и осталим светим врлинама еванђелским.

Тело Богочовека Господа Христа, које је Он примио од Пресвете Богородице и Духа Светога, и тело Његово у светој Евхаристији, као и тело Његово — Црква, све је то, на крају свих крајева, једно тело, јединствено и свеспасоносно. Јер Господ Христос је исти и јуче и данас и вавек.[5] Бог Логос је, као Друго Лице Пресвете Тројице, вечито и неизменљиво и неумањиво исти. Он се оваплотио, постао Богочовек, да би постао Црква, и у њој извршио, и непрекидно вршио, подвиг спасења света и људи у свету од греха, смрти и ђавола. Како? Собом, помоћу светих богочовечанских тајни и светих богочовечанских врлина, охристовљујући, обогочовечујући, отројичујући спасаване. И заиста, у Богочовечанском телу Цркве Христове непрекидно раде све Богочовечанске силе оваплоћеног Бога Логоса и спасавају све чланове Цркве по мери њихове вере и осталих светих врлина њихових.

Тело оваплоћеног Бога Логоса и јесте темељ Цркве, и у њему све божанске вредности и стварности.

 


НАПОМЕНЕ:

[1] Јн. 1, 14.

[2] Откр. 1, 8. 10. 17; 21, 6.

[3] Ср. Јн. 1, 14. 16—17; Кол. 2, 9; 1, 19; Еф. 1, 23; 3, 19.

[4] Јн. 1, 17.

[5] Јевр. 13, 8.

 

2 Comments

  1. Плирома или пуноћа божанског.

  2. Шта је то плирома