НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Основи православља » Догматика Православне Цркве – Том III (први део)
Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

ЕКЛИСИОЛОГИЈА – УЧЕЊЕ О ЦРКВИ
Црква, Светајна Христова – Својства Цркве

 

Апостолност Цркве

Канони

 

Све је у Цркви апостолски саборно, богочовечански саборно. Саборност је у богочовечанској апостолности, и апостолност је у богочовечанској саборности. „Правила светих Апостола“ наређују: Двапут у години нека бива сабор епископа, и нека међу собом испитују догмате побожности и разрешују црквене спорове.[1] Правило 1. Четвртог Васељенског Сабора гласи: Установљујемо, да морају важити правила, која су од светих Отаца до сада на свакоме сабору изложена била.[2] Правило 19. тог истог Сабора гласи: Наређује свети Сабор, сходно правилима светих Отаца, да се у свакој епархији епископи двапут у години скупљају,… и да се доведу у ред сви послови који се истакну.[3] Правило 1. Седмог Васељенског Сабора гласи: Ми радосно примамо и у свој целини и као непомично потврђујемо оно што установљују она божанствена правила, која су издана од светих труба Духа, велеславних Апостола, затим од Шест светих Сабора Васељенских, и… од светих Отаца наших. Јер сви они, просвећени једним и истим Духом, установише што је корисно било. И које они анатеми предају, исте анатемишемо и ми; а које свргнућу, исте и ми свргавамо.[4] Правилом 21. Светог Гангрског Сабора свети Оци благовесте: И да једном речју све кажемо: ми желимо да буде очувано у Цркви све што јој је Светим Писмом и Апостолским Предањем предано.[5]

Апостолска је бесмртна истина еванђелска: само се добрим средствима може остварити истинско добро. Правило 90. Светог Василија Великог гласи: „Који чини зло под изговором добра, двоструке је осуде достојан: и зато што чини оно што није добро, и што се служи добром као помоћником у извођењу зла“.[6] У свом Правилу 91. исти богомудри Отац вели: „Догмати и проповеди, који су у Цркви сачувани, једне ми имамо из записане науке, а друге смо примили тајно из поверенога нам Апостолског Предања; нити ће ово ико хтети порицати, који је и најмање вичан црквеним пословима“.[7]

Очигледно је: свети канони су свети догмати вере, примењени у практичном животу хришћана. Притом, они су свети будитељи и подстрекачи чланова Цркве на остваривање у свакодневном животу светих догмата, тих сунцезрачних истина небеских, присутних у земаљском свету преко Богочовечанског тела Цркве Христове.

 


НАПОМЕНЕ:

[1] 1. Правило 37; Никодим Милаш: Правила Православне Цркве, стр. 30; ср. Правило 8. Шестог Васељенског Сабора, стр. 73.

[2] тамо, стр. 57.

[3] тамо, стр. 62.

[4] тамо, стр. 104, 105.

[5] тамо, стр. 129.

[6] тамо, стр. 300.

[7] тамо, стр. 301; ср. истога Оца пpaвило 92.; тамо, стр. 303.

 

2 коментар(а)

  1. Шта је то плирома

  2. Плирома или пуноћа божанског.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *