Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

ЕКЛИСИОЛОГИЈА – УЧЕЊЕ О ЦРКВИ
Црква, Светајна Христова – Благовест о Цркви и животу у Њој

„Првенац из мртвих“

 

Том човековом логосном осећању свејединства увек је p рисутно осећање његове личне као и свеопште бесмртности. Отуда код људи у Цркви онако живо осећање јединства са покојницима као са стварно живим и бесмртним бићима. А у сред свих њих, и испред свих њих, и кроза све њих — Он: „првенац из мртвих“[1]. Да, „првенац“, јер је Он прво биће људско на земљином шару које је васкрсло да више никад не умре него да вечно живи. „И пре Њега су други васкрсавали, али су опет умирали; а Он је васкрсао савршеним васкрсењем“.[2] „Првенац“ и „почетак“ праве бесмртности, за којим иду сви прави бесмртници земље: хришћани. У Њему, Једином Бесмртном и Свеживом, сви су наши покојници живи и бесмртни. Нема мртвих, — то је најживље осећање и најбудније сазнање у чланова Цркве. Сви су међусобно повезани логосном бесмртношћу; сви су „синови васкрсења“.[3] Стога: „да буде Он у свему први“,[4] Он — оваплоћени Бог Логос, Господ наш Исус Христос, савршени човек, свесавршени Богочовек. „У свему први“: у свету, у животу, у души, у срцу, у савести, у мислима, у намерама: свуда, у свему и свачему први. Јер се „све кроза Њ иза Њ сазда“. Није ли Он први у нашој души, она се руши; није ли Он први у нашој савести, руши се наша савест; није ли Он први у нашем свету, руши се наш свет и тоне у хаос, у страдања, у смрт. Све трагедије свих светова су отуда што нека бића: ђаволи и људи, неће да ,Он буде у свему први“, него Га одбацују ина Његово место стављају или себе, или неку другу твар, или неку своју творевину. Зато су наши светови и потонули у хаос; зато се све у њима руши, ломи, распада и пропада. Нигде реда, нигде циља, јер нема Њега, према коме се једино и могу разврстати сва бића и све твари, и свако наћи своје право место у свету и радити свој прави посао.

 


НАПОМЕНЕ:

[1] Кол. 1, 18.

[2] Блаж. Теофилакт, ad loc.

[3] Лк. 20, 36.

[4] Кол. 1, 18.

 

2 коментар(а)

  1. Плирома или пуноћа божанског.

  2. Шта је то плирома