Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

ЕКЛИСИОЛОГИЈА – УЧЕЊЕ О ЦРКВИ
Црква, Светајна Христова – Благовест о Цркви и животу у Њој

Савршен човек

 

Зато што Господ Христос сачињава такво богатство за људе, свети апостоли Га неуморно проповедају свима “учећи свакога човека свакој мудрости”. Са циљем? — „да свакога човека покажемо савршена у Христу Исусу.[1] Јер једино у Христу Богочовеку људско биће може доћи до свога потпуног савршенства, зато што у нашем земаљском свету једини Он има и раздаје људима све божанске силе потребне за то. Нема изузетка: сваки човек може постати савршен у Христу Исусу, само ако хоће. Јер вера je дата свима; Црква je увек отворена за све. Свима су доступне свете тајне и свете врлине, и у њима свете божанске силе, помоћу којих се човек израђује у човека савршена. Образац савршеног човека је сам Богочовек, Господ Христос. Ко се учлани у Његово Богочовечанско тело, налази се у божанској радионици у којој се постепено прерађује, постепено „расте растом Божјим” — “у човека савршена, у меру раста висине Христове”[2]. Сваки човек је саздан, и послан у овај свет, као биће коме је одређен и отворен пут божанског усавршавања, да би себе развио у човека савршена. У томе га омета сваки грех, свако зло, а помаже свака еванђелска врлина, свако еванђелско добро. Зато му је на том путу потребна “свака мудрост”, еда би га мудро руководила и видовито водила божанском савршенству. То је врло сложен процес и подвиг: у њему учествује сав човек и све еванђелске врлине. Не постаје се савршеним човеком ни одједанпут, ни лако. Савршенство се стиче постепеним усавршавањем. То није механичка радња, ни наметљиви дар. Нити је то дар који се готов даје. Не, ту се дају благодатне силе за усавршавање по мери ревности, а човек се усавршава сједињујући дароване силе са својим природним силама: душом, срцем, разумом, савешћу, вољом.

 


НАПОМЕНЕ:

[1] Кол. 1, 28.

[2] Кол. 2, 19; Еф. 4, 13.

 

2 Comments

  1. Плирома или пуноћа божанског.

  2. Шта је то плирома