НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Основи православља » Догматика Православне Цркве – Том III (први део)
Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

ЦРКВА – НЕПРЕКИДНА ПЕДЕСЕТНИЦА
Пневматологија – Учење о Светом Духу у Цркви

 

Богочовечанска вера

 

Откако је Господ Христос извршио Свој богочовечански домострој спасења, главни посао Сатане и његових анђела јесте: одвраћати људе од вере у Христа распета. Зашто? Зато што распети Господ вером у Њега дарује човеку, сваком човеку, све Своје божанске силе, помоћу којих човек побеђује сваки грех, сваку смрт, сваког ђавола. Имa ли веру у распетог Господа, човек има све што је потребно људском бићу за свети, божански живот у свима световима и у свима вечностима, почевши од нашег земаљског света и од наше земаљске вечности. Да, од наше земаљске вечности, јер време нам је дато на земљи да њиме стекнемо живот вечни. И од нашег живота у времену и простору на земљи, зависи сва наша вечност на небу. У ствари, време је важно као и вечност, пошто је оно увод у вечност. Наш је позив: да време живота свога на земљи претворимо у вечност кроз — богочовечност. Α то можемо учинити само вером у Богочовека Христа, јединог истинитог Бога и Господа и Спаситеља. Та богочовечанска вера даје нам сва богатства неба и све божанске дарове и силе. И то даје? Духом Светим, који ради човекољубивог крсног подвига Христовог сиђе у свет, и занавек остаде на земљи као душа у Богочовечанском телу Христовом — Цркви. И људи познају и примају Духа Светог кроз веру у Господу Исусу.[1]

Вером у Христа добија се Дух Свети.[2] Α Духом Светим Добија се све што је Христово: и Вечна Истина, и Вечна Правда, и Вечна Љубав, и Вечни Живот, и Вечна Радост, и Вечно Блаженство, и Вечно Царство Пресвете Тројице. Све божанске силе, сви божански дарови дају се једино Духом Светим.[3] У Цркви „све чини“ — Дух Свети, кроз све свете тајне, кроз све свете врлине, кроз сва света чудеса.[4] Он благодаћу Својом извршује спасење у нашим душама, испуњујући наше васцело биће Спаситељем; и Спаситељ, који је Духом Светим у нама, спасава нас од свакога греха, од сваке смрти, од свакога ђавола. Духом Светим бива и наше очишћење, и наше освећење, и наше охристовљење, и наше обожење, и наше обогочовечење, и наше отројичење: све и сва што нас приводи Христу, што нам даје Христа, што држи у нама Христа, што нас чини Христовима и у овом свету и на сву вечност. Зато је за хришћане најважније: Духом Светим се непрекидно испуњавати помоћу светих тајни и светих врлина, јер се само тако може бити Христов и у овом и у оном животу.

Зашто се сав богочовечански домострој спасења Христовог назива вером,[5] а не знањем, а не законом? Зато што је Господ и Бог Исус Христос поставши човек, поставши Црква, донео људима таква божанска блага и таква богочовечанска савршенства, каква огреховљени ум људски и савест и срце ни замислити нису могли, а камоли знати их и добити их својим моћима. Победити смрт и дати човеку бесмртност и живот вечни, који је то ум људски могао сматрати за могуће и нормално и логично? Ниједан. Вера у то — вера је у немогуће. Α то баш и јесте оно што је Богочовек Господ Христос учинио за род људски: једини Он учинио је оно што је по свима законима људске огреховљене логике, логике „затворене“ под грех,[6] „продане под грех“,[7] апсолутно немогуће. Учинивши немогуће могућим, Он је људима дао веру, веру која обухвата све Његове богочовечанске подвиге на земљи: победу над грехом, победу над смрћу, победу над ђаволом; и све Његове богочовечанске дарове: Вечни Живот, Вечну Истину, Вечну Правду, Вечну Љубав, и све остало што је потребно за човеково бескрајно усавршавање у Богу и ка Богу, за човеково обожење, за човеково обогочовечење, за постигнуће онога јединог достојног циља људског постојања у овом и у свима световима: Будите савршени као што је савршен Отац ваш Небески — Бог.[8] Имајући све то у виду, Спаситељ је и рекао запрепашћеним, поводом тога, ученицима Својим: Људима је ово немогуће, а Богу је све могуће.[9] Суштина и новина новозаветне богочовечанске благовести и састоји се у томе, што Бог, поставши човек, чини у нашем човечанском свету могућим и остварљивим све што је божанско.[10] Људска немоћ и Божја свемоћ, ето то је дилема; и то је вера у Христа. Богочовек личношћу Својом уклања ту дилему, ту антиномију, и као Бог чини да у човечанском свету немогуће постане могућим, и даје људима ту силу, да и они то исто чине.[11] Отуда Свети апостол Павле и објављује реч и стварност коју нико од људи није могао без Христа Богочовека ни стећи ни изрећи: „Све могу у Христу Исусу који ми моћи даје“.[12]

Старозаветни Закон, и све што је у њему, само је „сенка“ онога што је остварио Господ Христос поставши човек, сишавши у наш земаљски свет и доневши Собом све стварности неба.[13] Α те су стварности? Божанске стварности. Јер доневши Себе, Бога на земљу, Он је донео и свесавршену Свестварност: свестварност Вечне Истине, Вечне Правде, Вечне Љубави, Вечног Добра, Вечног Живота. И све то оваплотио у тело људско, у тело Своје, и учинио човечански реалним и опипљивим за свако људско биће. И основао на Себи и Собом — Цркву, тело Христово, у коме је сва пуноћа Божанства[14]; и Њега Бог Отац даде за главу телу Цркве.[15] На тај начин „тело Христово“ је постало сместилиште и обиталиште свих небеских, божанских стварности. Α када је тело тих стварности ту, на земљи, онда „сенка“ њихова није ни потребна; нисмо више под Законом; Закон се са радосном смиреношћу уклања, пошто је извршио своју дужност. Закон нас је довео Христу, а Христос нас вером Својом уводи у све божанске дарове и савршенства.[16] Вера у Христадајесвакомљудскомбићусвештомујепотребнозапобожанвечниживоти у овом и у оном свету.[17] Јер у Христу се спасава, оправдава сваки каји верује у Њега.[18] Пошто дође вера Христова, и у њој и са њом сав истинити Бог и Господ са свима Својим божанским савршенствима; пошто је Спаситељ, Богочовек Христос већ ту, са нама, заувек међу нама у Цркви Својој, онда нам није више потребан водитељ ка Христу — Закон Мојсијев. Од сада смо непосредно под Богом Господом Христом, под вером Његовом, нисмо више под водитељем, под Законом Мојсијевим. Бог Спаситељ и Месија није више обећање, већ наша земаљска стварност; Он није само на небу, већ је сав и на земљи у Богочовечанском телу Свом — Цркви.

Бог није више далеки, небески Господар и Законодавац, већ наш земаљски сажитељ, Бог оваплоћени, међу нама људима и сам човек — Богочовек, и мили, блиски, жалостиви Отац. Вером Христовом ми постајемо синови Божји, а до ње и без ње ми смо људи само створења Божја. Јер нас вера Христова рађа духовно као синове Божје. Изузетна милост и човекољубље Божје, показани према роду људском, састоје се управо у томе што нам у Христу Бог даје силу и моћ да постанемо синови Божји рађајући се од Бога.[19] Који год верује да је Исус заиста Месија, заиста Спаситељ, тај је од Бога рођен.[20]

 


НАПОМЕНЕ:

[1] Гал. 3, 2—14.

[2] Гал. 3, 2. 14.

[3] Ср. 1 Кор. 12, 3. 4; Гал. 3, 5.

[4] Ср. 1 Кор. 12, 11.

[5] Ср. Рм. 3, 21—31; Гал. 3, 7—25; Еф, 1, 3—14; 3, 2—21; 4, 5 и др.

[6] Ср. Гал. 3, 23.

[7] Рм. 7, 14.

[8] Мт. 5, 48; ср. Лк. 6, 36; Еф. 4, 13.

[9] Мт. 19. 26.

[10] Ср. Лк. 1, 37; 18, 27.

[11] Ср. Јн. 14. 12.

[12] Флб. 4, 13.

[13] Ср. Кол. 2, 17.

[14] Кол. 2, 9; Еф. 1, 23.

[15] Еф. 1, 22.

[16] Гал. 3, 25.

[17] Ср. 2 Петр. 1, 2—4.

[18] Ср. Д. А. 13, 39.

[19] Ср. Јн. 1, 12—13.

[20] Ср. 1 Јн. 5, 1.

 

2 коментар(а)

  1. Шта је то плирома

  2. Плирома или пуноћа божанског.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *