Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

ЦРКВА – НЕПРЕКИДНА ПЕДЕСЕТНИЦА
Пневматологија – Учење о Светом Духу у Цркви

 

Пневматологија молитвеног богословља

 

Васцело молитвено богословље Цркве је у ствари благовест Светога Духа ο Богочовеку Господу Исусу Христу и ο Његовом Богочовечанском домостроју спасења — ο Цркви. У Цркви је ради Богочовека Господа Христа све од Духа, као што је то „све” и од Бога Оца ради Богочовека Господа Христа и Духа Светога. Једном речју, у Цркви све бива: од Оца кроз Сина у Духу Светом. То најбоље показује молитвено богословље Цркве, у свима својим благовестима, од најмањих до највећих. Очигледна је новозаветна стварност: Црква је продужена Света Педесетница кроза све векове и кроза сву вечност.

Дух Свети је у Деви Светој саздао тело Бога Логоса, и тиме ставио Себе у темељ Цркве, у тело Цркве, у тело Богочовека Господа Христа.[1] У „Цркви се Светим Духом точи свака премудрост; отуда благодат Апостолима, страдалнички венци Мученицима и видилаштва Пророцима.[2] Светим Духом даје се сваки добри дар; у Њему све живи и креће се.[3] Светим Духом сагледава се свака светиња, премудрост, јер Он обићује, осуштињује сваку твар ούσιοί πάόαν γάρ κτίσιν = осушчествует бо всјакују твар.[4] Светим Духом бива свако богатство славе; од Њега је благодат и живот свакој твари.[5] Светим Духом свака душа живује — = живитсја, и чистотом се узвишује, сија Тројичним јединством свештенотајанствено — свјетљејетсја Троическим јединством свјашченотајње.[6] Светоме Духу припада животоузрочна вредност; од Њега се свако створење оживотворава, одушетворава, као у Оцу, а уједно и Логосу.[7] Светим Духом држи се све, видљиво и невидљиво.[8]

Као што у телу човековом ништа не бива без душе његове тако и у телу Цркве ништа не бива без животворне душе њене — Духа Светога. Молитвена мисао Цркве богомудро благовести: Светим Духом — богатство богопознања, созерцања и премудрости, јер све светоотачке догмате, сва светоотачка учења Логос открива Духом Светим = всја бо в сем отеческаја вељенија Слово откривает.[9] Бог Логос је перихорисисом сав у Духу Светом и у Оцу; Отац је сав у Сину и у Духу Светом; Дух Свети је сав у Оцу и у Богу Логосу; зато нас молитвена богонадахнута мисао Цркве позива: Богословећи рецимо Светоме Духу: Ти си Бог, живот, љубав, светлост, ум, Ти благост, Ти царујеш вавек.[10] Дух Свети, као Дух Сина — Господа Христа,[11] свима и свему у Цркви је свеопасоносни узрок — всеспаситељнаја вина — πανόωσηκή αίτια.[12] у Цркви се Духом Светим расте „у човека савршена, у меру раста висине Христове”: Духом Светим — обожење свима, благовољење, разум, мир, благослов, отројичење, јер је Он равноделатан са Оцем и Логосом.[13]

Свети Дух је срце сваког бића. Ту истину неуморно благовести молитвена мисао Цркве: Светим Духом све и сва има своје биће: јер је Бог пре свега, Господство свега, Светлост Неприступна, Живот свесвега.[14] Светога Духа моћ је над свима: Њему се клањају Вишње Војске са сваким дахом доњих (= со всјаким диханијем долњим).[15] Светим Духом лију се потоци благодати, који налајају сваку твар ка оживљењу (= ко оживљенију).[16]

Дух Свети даје се вернима ради васкрслога Господа Христа и Његовог неизмерног човекољубља, показаног у васцелом богочовечанском домостроју спасења. Доказ томе је сав живот Цркве кроз векове. Молитвена благовест објављује богочовечанску истину: Господ Христос, васкрснувши Својом властитом силом, даде свима вернима сијање Духа, који одозго тајанствено осењује.[17] Светим Духом свака се твар обнавља (тојест очишћује од греха, обезгрешује), опет хрлећи на првобитно —εϊς τό πρώτον.[18] Светоме Духу припада животодавство и част — живоначалие и част; јер Он, све што је створено, као Бог силом Својом чува у Оцу Сином.[19] Све и сва има живот од Духа Светога.[20] Све знање, савршено и непогрешиво знање ο Богу, даје нам се у Цркви Господом Христом преко Духа Светога: Светим Духом богословље, Јединица Трисвета.[21]

 


НАПОМЕНЕ:

[1] Β недјељу утра Полуношчница (Глас 1, Октоих): … Дух Свјатиј иже в Дјевје создавшиј воплошчение— τον Λογον κτιςαν την ςαρκωςιν.

[2] Β недјељу на утрени, Антифон 3, Слава (Глас 2, Октоих).

[3] Β недјељу на утрени, Антифон 1, Слава (Глас 3. Октоих).

[4] Β недјељу на утрени, Антифон 2, Слава (Глас 3, Октоих).

[5] тамо, Антифон 3, Слава.

[6] Β недјељу утра, Антифон 1, Слава (Глас 4, Октоих).

[7] Недјеља, на утрени, Антифон 3, Слава (Глас 5, Октоих).

[8] тамо, Антиф. 1, Слава.

[9] Β недјељу утра, Антифон 3, Слава (Глас 4, Октоих).

[10] Недјеља, на утрени, Антифон 2, Слава (Глас 5, Октоих).

[11] Гал. 4, 6.

[12] Недјеља, на утрени, Антифон 1, Слава (Глас 5, Октоих).

[13] тамо, Антифон 2, Слава.

[14] Недјеља, на угрени, Антифон 2, Слава (Глас 7, Октоих).

[15] Β недјељу, на утрени, Антифон 3, Слава (Глас 6, Октоих).

[16] Β недјељу утра, Антифон 2, Слава (Глас 4, Октоих).

[17] Β недјељу, на утрени, Канон воскресен, пјесн 3, (Глас 5,Октоих).

[18] Недјеља, на утрени, Антифон 2, Слава (Глас 1, Октоих).

[19] Β недјељу на утрени, Антифон 2, Слава (Глас 2, Октоих).

[20] Β недјељу утра, Антифон 1, Слава (Глас 8, Октоих).

[21] тамо, Антифон 3, Слава.

 

2 Comments

  1. Плирома или пуноћа божанског.

  2. Шта је то плирома