Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

ЕКЛИСИОЛОГИЈА – УЧЕЊЕ О ЦРКВИ
Црква, Светајна Христова – Благовест о Цркви и животу у Њој

У Цркви – све богочовечанско

У Цркви — све је богочовечанско: Бог је увек на првом месту, а човек увек на другом. Без божанске силе хришћани не могу живети божанским, еванђелским животом, ни напредовати у њему. За све што је богочовечанско, човеку је потребна помоћ Божја. Жели ли да ишта богочовечанско оствари, човек то може учинити само у заједници са Богом, само помаган Богом. Једино обучени „у силу с висине“,[1] у божанску силу Духа Светога, људи могу живети еванђелски на земљи. Зато је Спаситељ и објавио велику божанску истину на Тајној Вечери о Духу Светом као остваритељу и извршитељу спасења људи помоћу Еванђеља[2]. Дух Свети у богочовечанском телу Цркве даје људима благодатне силе да могу истрајно живети у Христу Његовим Еванђељем и јачати у унутрашњем човеку, христоликом и вечном. Унутрашњи, христолики човек се рађа у људима од њиховог благодатног сједињења са Господом Христом: дух њихов сједињује се благодаћу са Духом Његовим, Духом Светим; мисли Њиме, живи Њиме, обавља све своје радње Њиме[3]. И тако „расте растом Божјим“[4], јачајући сваком снагом Божјом у унутрашњем човеку[5].

Без Духа Светога дух човеков се распада и расипа кроз грехе у безброј смрти, у безброј небића и псевдобића. Јер и ту важи она свеистинита реч Спасова: Ко не сабира са мном, расипа[6]: расипа. душу, расипа савест, расипа вољу, расипа васцело биће своје. Наш унутрашњи човек, саздан боголиким, слаби, суши се, вене, изумире од свега греховног, смртног, демонског; а јача и обесмрћује се када еванђелском вером крене ка Господу Духом Светим. Тада се сабира, исцељује, и постепено благодаћу светих тајни и светих врлина јача Христом Богом: јача му душа, јача ум, Јача савест, јача воља до свепобедне божанске јачине, остварујући еванђелску благовест и заповест: „Јачајте у Господу и у сили јачине његове“[7]: јер у овоме свету, у коме ђавола има, морате бити јаки Христом Богом, ако желите да га победите. Α јачајући еванђелским животом у Господу и у сили јачине Његове, „јачајући сваком снагом по сили славе Његове“[8], ви постајете јачи од сваке смрти и од свега смртног, јачи од свакога греха и од свега греховног, јачи од свакога ђавола и од свега ђаволског. Тада вас ништа греховно и демонско не може савладати и оборити у смрт иза које нема васкрсења. Јер „ко се Господа држи, један је дух с Господом“[9]. А онда, шта су налети и олује и урагани свих смрти? Ништа до лаки поветарци, од којих се душа наша не савија ни у страх, ни у јад, ни у муку, а камоли у смрт, у очајање, у пакао.

НАПОМЕНЕ:

[1] Лк. 24, 49; Д. А. 1, 8.

[2] Ср. Јн. 14, 16-17. 26; 15, 26; 16, 7—13.

[3] Ср. Еф. 3, 16.

[4] Кол. 2, 19.

[5] Ср. Кол. 1, 11.

[6] Лк. 11, 23.

[7] Еф. 6, 10.

[8] Кол. 1, 11.

[9] 1 Кор. 6, 17.