Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

ЦРКВА – НЕПРЕКИДНА ПЕДЕСЕТНИЦА
Пневматологија – Учење о Светом Духу у Цркви

 

Св. Иринеј Лионски

 

Он благовести из срца Цркве: Сви који се боје Бога и верују у долазак Сина Божија, и кроз веру настањују у срцима својим Духа Божија, такви се с правом називају чисти, духовни, и живе за Бога, јер имају Духа Очева који човека очишћује и уздиже у живот Божји.[1] Без Духа Божија ми се не можемо спасти. Зато нас Апостол саветује: вером и чистим животом држати у себи Духа Божија, да не бисмо, лишивши себе Светога Духа, изгубили Царство Небеско.[2] Човек вером уводи у себе и прима Духа Светога, и доживљује изливање Духа Светога на себе.[3] Човек се спасава општећи са Светим Духом.[4] Човека вере Дух Свети обухвата изнутра и споља, свагда борави у њему и никада не оставља.[5] Изнад свега је Бог Отац, и Он је глава Христу; кроза све је Логос Христос, и Он је глава Цркви, а у свима нама је Дух Свети, и Он је „вода жива”, коју Господ доставља онима који правилно верују у Њега и љубе Га, и знају да је: „Један Бог и Отац свију, који је над свима, и кроза све, и у свима нама”.[6]

Спасење наше је у нашој вери, вели Св. Иринеј. Примивши је од Цркве, ми је чувамо, и она свагда Духом Светим, као скупоцено благо у прекрасном сасуду, очувава своју свежину, и чини свежим сами сасуд (тј. човека) у коме се држи. Тај дар Божји поверен је Цркви; Духом Светим се оживотворујемо; ми Духом Светим општимо са Христом;[7] Дух Свети је залог бесмртности, и лествица за узлажење к Богу. Јер у Цркви Бог је поставио апостоле, пророке, учитеље и сва остала средства делања Светога Духа,[8] кога немају они који нису сагласни са Црквом, него лишавају себе живота рђавим учењем и рђавим живљењем. Јер где је Црква, тамо је и Дух Божји; и где је Дух Божји, тамо је и Црква (Ubi enim Ecclesia, ibi et Spiritus Dei; et ubi Spiritus Dei, ibi et Ecclesia) и свака благодат, а Дух је истина.[9] У Цркви Божјој Дух Свети је тај који прожима све.[10] Савршени су они у којима борави Дух Свети, и који чувају беспрекорнима и душе и тела своја, држећи веру у Бога и праведно се понашају према ближњем.[11]

 


НАПОМЕНЕ:

[1] Contra haeres liv. V, сар. 9. 2; Ρ. gr. t. VII col. 1144.

[2] тамо, сар. V, cap. 9, 3; col. 1145.

[3] тамо, сар. 10, 2; col. 1148.

[4] тамо, сар. 11, 1; col. 1150.

[5] тамо, сар. 12, 2; col. 1153.

[6] тамо, сар. 18, 2; col. 1173.

[7] lib. III, cap. 24, 1; col. 960.

[8] 1 Kop. 12, 28.

[9] тамо, lib. III, cap. 24, 1; col. 960.

[10] тамо, lib. IV, cap. 36, 7; col. 1098.

[11] тамо, lib. V, cap. 6, 1; col. 1038.

 

2 Comments

  1. Плирома или пуноћа божанског.

  2. Шта је то плирома