НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Основи православља » Догматика Православне Цркве – Том III (први део)
Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

ЕКЛИСИОЛОГИЈА – УЧЕЊЕ О ЦРКВИ
Црква, Светајна Христова – Молитвено Богословље о Цркви

 

Молитвено Богословље о Цркви

Апостоли – Црква

 

Свети христоносни Апостоли су и темељ Цркве, и градитељи Цркве, и благовесници Цркве, и савест Цркве. Сва делатност њихова, по свему и у свему богочовечанска, сва је од Господа Христа, или боље: сва од Оца кроз Сина у Духу Светом. Ту богочовечанску апостолност Цркве света молитвена мисао Цркве на безброј начина казује и исповеда. Христочежњива савест Цркве благовести: „Божанствени Апостоли су се заједно узидали у темељ Цркве као драго камење, озаравају васељену богопознањем, и предстоје Светој Тројици молећи се за душе наше“.[1] „Апостоли Христови су уметношћу Духа Светога саградили сву Цркву“.[2] „Господ је светим Апостолима утврдио Цркву Своју“.[3] „На очигледан начин боравећи после Васкрсења Свог у току четрдесет дана са мудрим и чесним Апостолима, Господ им је поверио божански домострој спасења, којим спасава свет“.[4] „Небеска Црква првородних непрестано се блиста душама светих Апостола“.[5] „Господ је молитвама светих Апостола оградио стадо Своје, Цркву Своју, чувајући то стадо неповређеним од искушења вражијих“.[6]

Свети Апостоли, саздавши сву Цркву неимарством Светога Духа, у њој благосиљају Христа кроза све векове.[7] Свети Апостоли: предивни стубови Цркве, држе Цркву догматима вере.[8] Вишња Црква првородних непрестано се весели духовима светих Апостола.[9] Апостоли су: неразориви темељи Цркве и стубови непоколебљиви.[10] Као очевидци и сведоци Бога Логоса оваплоћеног, ученици пребогати, као непресушиве реке рајске разделивши се, напајате Цркве божанственим водама.[11] Сведрагоцени празник светих Апостола наста Цркви Христовој, који нам свима измољује спасење.[12]

Молитвена мисао Цркве објављује и ову свету истину: Божанствено Еванђеље Св. Јована Богослова је богонаписано, јер језик његов постаде перо Свесветог Духа.[13] И још допуна тој истини: Св. Јован Богослов је највидовитије око Цркве.[14]

 


НАПОМЕНЕ:

[1] У среду вече, на Госп. возв., стихире; Глас 8, Осмогласник.

[2] У четвртак 5. седмице Вел. Поста, на јутрењу, трипјеснец, песма 8.

[3] У четвртак 3. седмице по Ускрсу, на јутрењу, сједален.

[4] У понед. 5. седмице пο Уcкpcу, трипјеснец, песма 8, Слава.

[5] У четвртак, јутро, Канон св. Апостолима, песма 9; Глас 7, Осмогласник.

[6] У среду вече, на Госп. возв., стихире; Глас 8, Осмогл.

[7] Велики Канон св. Андрије Критског, други трипјеснец.

[8] У четвртак, jутpo, Канон св. Апост., песма 8; Глас 8, Осмогл.

[9] У четвртак, јутро, Канон св. Апост., песма 9; Глас 7, Осмогл.

[10] У четвртак, јутро, Канон св. Апост., песма 8; Глас 8, Осмогл.

[11] Вече, на Госп. возв., стихире; Служба општа Апостолима Општи Mинej.

[12] тамо, на јутрењу, по 50 псалму стихира.

[13] Престављење Св. Апост. и Еванђел. Јована Богослова, 26 септ. на јутрењу, Канон Апост., песма 3; Минеј Празнични.

[14] тамо, на хвалит. стихире.

 

2 коментар(а)

  1. Шта је то плирома

  2. Плирома или пуноћа божанског.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *