Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

ЦРКВА – НЕПРЕКИДНА ПЕДЕСЕТНИЦА
Пневматологија – Учење о Светом Духу у Цркви

 

Св. Оци – Духоносци

 

Благовест светих Отаца ο Духу Светом у телу Цркве? Дух Свети преводи Еванђеље Спасово у свакодневни живот сваког члана Цркве по мери његове вере; оживотворава свете врлина еванђелске помоћу светих тајни; остварује богочовечански живот у душама верника. Једино Духом Светим сав Богочовек је оваплотљив у телу Цркве, и у свакој ћелији његовој. Он је тај који врши ухристовљење и охристовљење сваког члана Цркве, а тиме и отројичење и обожење; речју: васцело богочовечанско спасење, и у њему богочовечанско преображење, богочовечанско васкрсење, богочовечанско вазнесење = вечно у Христу живљење.

Свети Оци су Духоносци, и тиме Христоносци, и тиме Богоносци: сво апостолско богочовечанско Предање они поседују, чувају, продужују, предају. Α оно? Сам Богочовек Господ Христос, и сва богочовечански живот Његов, оствариван у сваком члану Цркве Духом Светим преко светих тајни и светих врлина. У томе православност, богочовечанска православност Свете Цркве Православне; у томе „православље светих Апостола”, у томе „православље Свете Тројице”.[1]

То све и јесте једна иста Благовест, једно исто Еванђеље, једна иста Истина, једна иста Правда, један исти Бог и Господ = све исто са Апостолима и од Апостола, исто Предање од врха до дна: исти Богочовек Господ Христос, исти живот у свима богочовечанским бескрајностима, иста љубав, иста вера, иста нада, исте свете тајне, исте свете врлинe, иста Света Тројица: и вечни живот од Ње,и у Њој.

Све Богочовеково Духом Светим постало је апостолски; све апостолско Духом Светим постало је светоотачко; све светоотачко Духом Светим постало је Црквино; и све Црквино Духом Светим, Духом Светим кроз свете тајне и свете врлине, постаје наше, моје, твоје, сваког члана Цркве — по мери наше вере и ревности у вери.

У Цркви је вечна благовест и вечна стварност: „Исус Христос је исти јуче и данас и вавек”.[2] И у Њему и Њиме вечито исте све богочовечанске благодати Његове, сва Богочовечанска блага Његова, све богочовечанске стварности Његове, какве: око људско не виде, и ухо људско не чу, и срце људско не наслути.[3]

Отуда је и у свих светих Отаца: исти Богочовек — Господ Исус, иста богочовечанска Истина, иста Правда, иста Љубав, иста вера, исти Дух Свети, иста Света Тројица, иста Благовест, само доживљавани на свој лични начин. И све то органски сједињено у Богочовечанском телу Цркве Христове, сједињено и сједињавано Духом Светим: у једно срце — саборно срце Цркве, и у једну душу — саборну душу Цркве.[4] Отуда: свети Апостоли. свети Оци — сваки је у свима, и сви у свакоме, и то Духом Светим. Њихово Свето Предање је богочовечански једно и богочовечански недељиво; и Дух Свети кроз све и кроз свакога благовести исту Истину Спасову. Сваки од њих приводи свима и сви свакоме. И то Духом Светим, који је богочовечанска обогочовечујућа и осаборљујућа сила. Молитвено општење са Светима сведочи и показује да Дух Свети живи и дела и ради једном и истом свеобухватном Истином — Богочовечанском Истином, једним и истим свеобухватним Животом — Богочовечанским Животом. Чудесни Спас: увек исти и увек један са свима Својим Богочовечанским стварностима, бесконачностима, бесмртностима. Τо сведоче сви Светитељи Божји, од првог до последњег.

То богонадахнуто сведочи неустрашиви исповедник Богочовекове Свеистине, Свети свештеномученик Иринеј Лионски.

 


НАПОМЕНЕ:

[1] У служби Св. Јовану Богослову (26 септ., Вечерње, на Госп. возв., Слава), велича се Свети Богослов, јeр нам је показао „Православље Свете Тројице”. У служби пак Св. равноапостолним Конст. и Јелени, велича се њихово „Православље светих Апостола”.

[2] Јевр. 13, 8.

[3] 1 Кр. 2, 9.

[4] Ср. Д. А. 4, 32.

 

2 Comments

  1. Плирома или пуноћа божанског.

  2. Шта је то плирома