Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

ЦРКВА – НЕПРЕКИДНА ПЕДЕСЕТНИЦА
Пневматологија – Учење о Светом Духу у Цркви

Усиновљење Духом Светим

Неизрециво човекољубље Господа Христа врхуни у томе што је Цркви Својој дао Духа Светога који је у исто време „Дух усиновљења.[1] Он нас кроз Јединородног Сина Божјег, Господа нашег Исуса Христа, усиновљује Богу Оцу, и ми постајемо ,деца Божија“,[2] синови Божји; и постајући синови Божји ми постајемо „наследници Божји“.[3] И самим тим постајемо „сунаследници Христови“.[4] Α то значи: сва божанска, и сва богочовечанска богатства Спасова постају наша: и Вечни Живот, и Вечна Истина, и Вечна Правда, и Вечна Љубав, и Вечна Радост, и Вечно Блаженство, и све оно што ум људски замислити не може ни срце наслутити.[5] Велика је драгоценост — бити створ Божји; али несравњено већа, и несумњиво највећа — бити син Божји. Тројични Господ је не само наш Творац већ и нешто неисказано узвишеније: наш Отац.

НАПОМЕНЕ:

[1] Рм. 8, 15.

[2] Рм. 8, 16.

[3] Рм. 8, 17.

[4] Рм. 8, 17.

[5] ср. 1 Кор. 2, 9.