Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

ЕКЛИСИОЛОГИЈА – УЧЕЊЕ О ЦРКВИ
Црква, Светајна Христова – Благовест о Цркви и животу у Њој

Свејединство свих твари

 

У Цркви се остварује и јединство између људи и осталих твари: јер људи, постајући кроз освећење и обогочовечење синови Божји, постепено ослобађају и твар око себе од робовања греху и смрти, и приводе је безгрешну Једином Безгрешном[1]. Најсавршенији чланови Цркве Светитељи, најјаче oceћajy то свејединство свих твари у Христу: анђели на земљи, они и живе анђелским животом: једно су са светим анђелима истином, правдом, Еванђељем, молитвом, љубављy; а једно су са осталим тварима — тугом, уздисањем неисказаним; заједно са њима кроз Духа Светог осећају како се твар исцељује Црквом од греха, постаје безгрешна и мила и благовесна. Све сачињава један Богочовечански организам, а они — осећалиште свега тога, и све осећају као део себе.

До оваплоћења Бога Логоса, вели Свети Златоуст, небеско и земаљско били су одвојени једно од другог и нису имали једну главу. Али оваплоћењем Господа Христа Бог постави једну главу за све, за анђеле и људе, тојест даде једно врховно начело и анђелима и људима: једнима Христа по телу, а другима — Бога Логоса. Као када би неко рекао за кућу да je у њој нешто труло а нешто јако, па би обновио кућу, тојест, учврстио је појачавши јој темељ; тако и овде све је подвео под једну главу. Тада је једино и могуће сједињење, тада ће једино и бити савршен савез, када све, имајући неку неопходну свезу горе, буде подведено под једну главу.[2]

 


НАПОМЕНЕ:

[1] Ср. Рм. 8, 19—21.

[2] In Ephes. Homil. Ι, 4; Р. gr. t. 62, col. 16.

 

2 коментар(а)

  1. Плирома или пуноћа божанског.

  2. Шта је то плирома