НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Основи православља » Догматика Православне Цркве – Том III (први део)
Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

ЦРКВА – НЕПРЕКИДНА ПЕДЕСЕТНИЦА
Пневматологија – Учење о Светом Духу у Цркви

 

„Духа не гасите“

 

Хришћанин се постаје, и хришћанин ce остаје, када се дух човеков испуни Духом Светим кроз свету тајну крштења, па потом и надаље допуњује себе Духом Светим кроз остале свете тајне и свете врлине. Ту све зависи од човекове ревности. Дух Свети се усељује у душу човекову кроз свете дарове: они су као огањ, који се запаљује вером, а распаљује и одржава неугасив кроз остале свете врлине и свете тајне. Када се света божанска љубав Духом Светим излије у срце човеку,[1] она се разгорева и распламћује помоћу молитве, смирености, кротости, и осталих светих врлина; помоћу светог Причешћа, свете исповести, и осталих светих тајни. Такође се и вера разгорева помоћу светих тајни и светих врлина; и смиреност, и кротост, и молитва, и трпљење, и свака еванђелска врлина уопште. Све су оне као огањ, свети огањ: горе у души, загревају је, обасјавају је, просветљују је, просвећују је. Жижак душе непрестано гори, ако му се стално долива уље светих врлина еванђелских и светих тајни. Без тог уља жижак се гаси, као у лудих девојака,[2] и душа луди у тами греха и непокајања.

Када се у души хришћаниновој погасе огњеви дарова Духа Светога, човек остане при своме обезбоженом духу који луди у свом беспомоћном самољубљу и саможивости и самодовољности. Као што се тело човеково одржава у животу уносећи у себе храну из спољњег вештаственог света, тако се и дух човеков одржава у животу узимајући у себе храну из спољњег духовног света, најпре — храну Духа Светога. Α та храна јесу дарови Светога Духа: Вечна Божанска Истина, Вечна Божанска Правда, Љубав, Мудрост, Добро, Вечни Живот. Кроз све то дух човеков се разгорева у неугасиви огањ Вечне Истине и Правде и Мудрости и Вечнога Живота. Α када дух човеков љубављу својом према лажи, неправди, греху, злу, потисне и протера из себе Вечну Истину Божју и Правду и Мудрост и Добро, онда лаж и неправда и грех и зло погасе у њему све светиљке, навуку безбројне духовне смрти, које испуне дух његов неизбројним тминама и помрачинама

Све што је у човеку од Светога Духа, гаси се нечистим животом: гаси самољубљем, гаси себичношћу, гаси мржњом, пакошћу, злобом, похотом, среброљубљем, гордошћу, лењошћу, и сваким другим грехом. Лењошћу и грехољубивим животом гасећи у себи веру, и љубав, и правду, и истину, и доброту, и смиреност, и молитву, ми у ствари гасимо дарове Духа Светога, а тиме самог Духа Светог. Отуда Еванђелска заповест: „Духа не гасите“,[3] — јер гасећи Њега, ви гасите једину истиниту Светлост свога духа, једину истиниту Правду, и Истину, и Љубав, и Мудрост, и Вечни Живот. И онда? — Онда тело човеково постаје лудница за обезбожени и обездуховљени дух његов: и дух себе гризе и једе, и уподобљава се ђаволу, који у својој потпуној откинутости од Бога, и у себезатворености, и самодовољности, проводи страшни живот свој, који није други до пакао, вечити пакао. Јер, шта је пакао? Пакао је свесно и добровољно живљење без Бога и против Бога, без Истине Божје и против Истине Божје, без Правде Божје и против Правде Божје, без Мудрости Божје и против Мудрости Божје, без Љубави Божје и против Љубави Божје. Α шта је рај за дух човеков? Рај је: испунити себе Духом Светим, испунити себе васцелим Богом и Господом Исусом Христом, и живети стално, бесмртно и вечито — васцелом Божанском Истином, васцелом Божанском Правдом, васцелом Божанском Љубављу, васцелом Божанском Мудрошћу, васцелом Божанском Пуноћом.[4] Само тако, и једино тако дух људски достиже своје божанско савршенство, које и није друго до непрекидно и бесконачно и вечито живљење у свима богочовечанским савршенствима, живљење љубављу и благодаћу Јединог Човекољупца у свима световима — Господа нашег Исуса Христа, који свим блаженствима испуњује сваку христољубиву душу, живећи у њој свима Својим чудесним савршенствима кроза све бесконачне векове векова.

 


НАПОМЕНЕ:

[1] ср. Рм. 5, 5.

[2] Ср. Мт. 25, 3—12.

[3] 1 Сол. 5, 19.

[4] Ср. Кол. 2, 9—10; 1, 19; Еф. 1, 23; 3, 19; 2, 22; Јн. 14, 23.

 

2 коментар(а)

  1. Шта је то плирома

  2. Плирома или пуноћа божанског.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *