Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

ЕКЛИСИОЛОГИЈА – УЧЕЊЕ О ЦРКВИ
Црква, Светајна Христова – Благовест о Цркви и животу у Њој

Дух Свети изграђује Цркву

 

Божанском силом Својом Дух Свети сједињује све верне у једно тело, Цркву. Он је стројитељ и изградитељ Цркве. По богонадахнутој речи Светог Василија Великог: „Дух Свети изграђује Цркву – οΐκοδομεϊ την Εκκλησiαv’[1]. Духом Светим се уграђујемо, узиђујемо, утеловљујемо у тело Цркве; Њиме се крштавамо у једно тело, тело Цркве, постајемо “сутелесници”[2] Христови. У ствари, Духом Светим се постаје Христов, постаје хришћанин, члан Цркве. Он ухристовљује и охристовљује; Он уцрквењује и оцрквењује. Он изглађује све разлике између Јевреја, као изабраног народа, и осталих народа, незнабожаца, сједињујући их у једно тело, у један организам. Духом Светим је постало, и непрестано се изграђује, свето, богочовечанско, саборно тело Цркве, које је увек једно и недељиво. У том саборно-једном телу сваки човек, Јеврејин или Грк, роб или слободњак, богат или убог, учен или неук, постаје нови човек: Христов човек, коме је Христос све и сва у свима световима. Све што је у људском бићy гладно божанског и вечног, напаја се у телу Цркве Духом Светим, и то напаја неожедниво и неогладниво. Једно је несумњиво: само се Духом Светим постаје Христов. Јер где je Дух Свети, ту je и Христос; и опет: где je Христос, ту je и Дух Свети. Једном речју: ту је сва Света Тројица. А од Ње је све, и у Њој је све. Доказ — света тајна крштења: њоме се човек утројичује, да би се у току живота еванђелским подвизима потпуно отројичио, тојест: живео од Оца кроз Сина у Духу Светоме. Примајући свету тајну крштења, човек се облачи у Господа Христа, а кроза Њ у Свету Тројицу. Његов живот, по крштењу, није друго, и не треба да буде друго до непрекидно доживљавање Христа и свега Христовог, доживљавање Свете Тројице и свега Тројичног.

 


НАПОМЕНЕ:

[1] In Isai. сар. 3; Р. gr. t. 30, col. 289. D.

[2] Εф 3, 6.

 

2 Comments

  1. Плирома или пуноћа божанског.

  2. Шта је то плирома