Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

ЕКЛИСИОЛОГИЈА – УЧЕЊЕ О ЦРКВИ
Црква, Светајна Христова – Благовест о Цркви и животу у Њој

Сарадња Благодати и слободне воље

 

Сарадњом благодати Божје и слободне воље човекове постепено се остварује то усавршавање, док се најзад не достигне „у човека савршена“. Имајући у виду све то, свети апостол и вели: „Око тога се и трудим, борећи се по Његовој моћи која у мени силно ради“.[1] Старам се не просто и како било, него се трудим и борим са великом ревношћу, са великом будношћу“,[2] употребљавајући сваковрсне подвиге,[3] ратујући са непријатељима видљивим и невидљивим[4]. Но, помаган благодаћу Божјом, ја радо узимам на себе сваки труд, сваку муку, да бих учењем проповеди еванђелске учинио све људе савршенима[5].

Такав је богочовечански закон богочовечанске сарадње у Богочовечанском телу Цркве. Свети апостол се свим бићем својим труди, и моћ Христова у њему силно ради. Тако се обавља, једино тако подвиг еванђелског богочовечанског усавршавања човека. Човеково је да се труди, а Христово је да даје силе. То увек бива у правој сразмери. Да не би: или човек постао аутомат, или Бог — непотребан. Човек би постао аутомат, када би благодатне силе Христове без учешћа његове воље и труда обављале његово усавршавање, његово спасење, његово охристовљење, његово обогочовечење; а Бог би постао непотребан, када би човек хтео да без учешћа благодатних сила Христових само својим трудом постигне савршенство, постигне спасење. Али, пошто је усавршавање, спасење — богочовечански подвиг, то је потребно и једно и друго: богочовечанска равнотежа у богочовечанској сарадњи. Овај богочовечански подвиг усавршавања себе јесте непрекидна борба, борба са гресима, са страстима, са нечистим дусима. У тој борби хришћанин увек односи победу, ако се бори помоћу сила које му Господ Христос даје. А бори се сам, уносећи сву душу и сву вољу. Он даје борца — себе, а оружје добија од Господа Христа. У тој борби труди се и мучи његова душа, његова савест, његово тело, његова вољa, — и према труду добија моћ од Господа која у њему „силно ради“.

 


НАПОМЕНЕ:

[1] Кол. 1, 29.

[2] Свети Златоуст тамо; Homil. V, 2; col. 333.

[3] Блаж. Теофилакт, тамо, сар. 1, vcrs. 29; col. 1233.

[4] Икуменије, тамо, сар. 1. vers. 29; Р. gr. t. 119; col. 28 С.

[5] Блаж. Теодорит, тамо, сар. 1, vcrs. 29; col. 605 А.

 

2 коментар(а)

  1. Плирома или пуноћа божанског.

  2. Шта је то плирома