Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

ЕКЛИСИОЛОГИЈА – УЧЕЊЕ О ЦРКВИ
Црква, Светајна Христова – Благовест о Цркви и животу у Њој

Логосно свејединство

 

Но Богочовек Господ Христос, иако је сав у човеку и сав у Цркви, ипак је сав опкољен исав испуњен Својим безбројним божанским логосним бескрајностима. Отуда и, благовест: „И Он је пре свега, и све је у Њему“[1] И још: Он је — „Почетак“[2]. Или боље: Он је почетак сваком почетку, а сам је Беспочетни почетак. Зато је Он и пре свега створенога. Од Њега се ништа почетније замислити не може. Почетак, прапочетак свакој твари je у Њему и од Њега. „И све je у Њему“: све што живи, живи Његовим животворним силама; све што постоји, постоји Његовим бићетворним силама. Све је опкољено Њиме. Али и све је кроз Њега. Ван Њега је само небиће. То логосно свејединство свега постојећег тешко је осетити човеку,поштомује душа разбијена грехом. Бог Логос и постаје човек, да би човека ослободио греха, и тако га оспособио да то свејединство осети и доживи. Ради тога и оснива Цркву у телу Свом Богочовечанском. И људи, учлањени у Његово Богочовечанско тело, осећају и доживљују логосно свејединство твари по мери своје светости, своје охристовљености, своје обогочовечености. Најсветији, то најснажније осећају и најсвесније доживљују.

 


НАПОМЕНЕ:

[1] Кол. 1, 17.

[2] Јн. 8, 25.

 

2 коментар(а)

  1. Плирома или пуноћа божанског.

  2. Шта је то плирома