Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

ЕКЛИСИОЛОГИЈА – УЧЕЊЕ О ЦРКВИ
Црква, Светајна Христова – Благовест о Цркви и животу у Њој

Живот у Христу Господу

 

Не мењајте ништа у Господу Христу, нити Му што додајите: онакав какав је, Он је и божански и човечански свесавршен. Ми вам апостоли таквог Господа Христа Богочовека проповедасмо и дадосмо; ви Га таквог „примисте”. “Тако живите у Њему”, — у Њему Богочовеку, не у себи, човеку и по човеку, или у ма чем другом. Све што од ваше душе, од вашег бића, од вашег живота није „у Њему” Богочовеку, знајте — у смрти је, у трулежи је, у греху је, у злу је, У паклу је. А живот „у Њему” — сав је у божанској бесмртности: у бесмртној божанској Истини, у бесмртној божанској Љубави, у бесмртној божанској Правди, и у осталим бесмртним божанским својствима и савршенствима. Господ и Бог Христос постао је човек, Богочовек, да бисмо ми људи живели у Њему као у земаљском Богочовеку, а не да бисмо Га издалека посматрали, дивили Му се, и философирали о Њему.

„Живите у Њему”, — то је заповест над заповестима. И то живите: не прилагођавајући Њега себи него себе Њему, не преиначавајући Њега према себи него себе према Њему, не пресаздајући Њега по лику свом него пресаздајући себе по лику Његовом. Само охоли јеретици и неразумни душегубци пресаздавају, преиначавају, мењају Богочовека Христа према својим жељама и схватањима. Отуда толики “лажни христоси” у свету, и толики лажни хришћани. А прави Господ Христос, у свој пуноћи Своје еванђелске богочовечанске стварности, сав је у Своме Богочовечанском телу — Цркви, како у доба светих Апостола, тако и данас, тако и довека. Богочовечански живот Његов — продужен је у богочовечанском телу Цркве кроза све векове, и кроза сву вечност. Живећи у Цркви, ми живимо “у Њему” онако како то христоносни апостол и нapeђyje. Ау најпунијој мери тако живе Светитељи. Отуда и њихова чудотворна светост: живећи свим бићем у Господу Христу, они се Њиме освећују, охристовљују, обогочовечују, обожују, освемоћују, како некада у апостолској и поапостолској давнини, тако и касније, и јуче, и данас, тако увек “до свршетка света”. Они — Богочовечански лик Христов чувају у Његовој свеживотворности, свеистинитости и свечудотворности.

Како људи могу живети у чудесном Богочовеку Господу Исусу? Ако су „укорењени и назидани у Њему”[1]. А укорењени су у Њему, ако су корењем свога бића потпуно у Њему, уврежени у Његовом Богочовечанском бићу, те све животне силе, потребне за живот, црпу из Њега. Укорењено у Њему свесветом, корење нашег бића се освећује, постаје свето. Онда се и сав живот наш освећује, постаје свет. Света душа рађа свете мисли, света осећања, света расположења, и чини света дела.

 


НАПОМЕНЕ:

[1] Кол. 2, 7.

 

2 Comments

  1. Плирома или пуноћа божанског.

  2. Шта је то плирома