НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Основи православља » Догматика Православне Цркве – Том III (први део)
Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

ЕКЛИСИОЛОГИЈА – УЧЕЊЕ О ЦРКВИ
Црква, Светајна Христова – Благовест о Цркви и животу у Њој

Логос и Логика живота

 

У својој суштини, и у свима својим божанским бескрајностима, „живот“ је од Бога Логоса и у Богу Логосу.[1] Логосност и логика живота су свим бићем од Бога Логоса. Пре оваплоћења Бога Логоса живот је на земљи грехом и због греха био постао алогосан и алогичан, бесмислен и бесциљан, смртан и страшилан. Јер грех је сила која све делогосира, лишава божанске логике и логичности, божанског смисла и осмишљености. У ствари, грех је једини обесмислитељ и осмртитељ живота. Међутим, оно што је за људску мисао, — била она грчка, римска, индијска или која друга, — било и остало идеал или идеја, апстракција и оностраност, сан и маштарија, оваплоћењем Бога Логоса постало је живот, наш земаљски живот, савршено стваран по свима законима наших земаљских стварности. Стога, по Логос и по Логику живота не треба ићи у онај свет, јер су Логика и Логос живота ту, на земљи. међу нама: у Богочовечанском телу Христовом — Цркви. Ми у њој имамо Логос живота, зато знамо логику живота, циљ живота, смиcao живота.

До оваплоћења Бога Логоса као да није било живота на земљи. У колико га је било, то је био сурогат живота, наличје живота, фалсификат живота; просто напросто: псевдоживот. Јер, какав је то живот, у коме има смрти, и који се завршава смрћу? У ствари, то је постепено умирање, непрекидна агонија. Само онај живот је достојан назива живота који не умире, који се ‘не завршава смрћу, већ савлађује смрт и васкрсењем прави мост у бесмртност и живот вечни. У самој ствари, једино је Вечни Живот прави живот. Α он се први пут јавио у нашем човечанском свету са оваплоћеним Богом Логосом: Богочовеком Христом, и сав остао са Њим у Богочовечанском телу Његовом — Цркви. Зато свети Богослов благовести: „И живот се јави, и видесмо, и сведочимо, и јављамо вам живот вечни, који беше у Оца и јави се нама“.[2]

Откуда у светог Богослова овако смело сведочанство? Из личног, и свеапостолског искуства: јер је сам окусио вечни живот, ступио у заједницу са њим, и узаживео њиме преко Господа Исуса. Живети као „сутелесник.“ у Богочовечанском телу Господа Исуса, имати заједницу са Њим, и јесте налазити се у вечном животу и имати живот вечни. Тај живот је у ствари заједница са Тројичним Божанством. Утројичити се, и отројичити се преко Богочовека, и није друго него живети вечним животом, од Оца кроз Сина у Духу Светом. При томе човек у себи самом осећа и види вечни живот, и стално се налази у заједници вечних бића људских. Јер хришћани се тиме одликују од осталих људи што имају живот вечни, и живе њиме још овде на земљи: сваки хришћанин — бесмртник међу бесмртницима. Стога они и јављају живот вечни. У том погледу све је код њих засновано на личном искуству, на личном општењу са Вечним, са Богочовечним. Стога очевидац свети и христоносно благовести: „Што видесмо и чусмо то јављамо вама да и ви с нама имате заједницу; а наша је заједница са Оцем и са Сином његовим Исусом Христом“.[3]

Живот хришћана је живот у Божанској Тројици: заједница, општење са Њим, са Њеним животворним, стваралачким, вечним силама и светињама. Општење са Вечним и даје људима живот вечни. То није неко спољашње посматрање већ унутрашње доживљавање Свете Тројице. То је уистини κоΐν?νια = заједничарење човека са Богом, саоваплоћавање Богу.[4] Све је ту лично, опитно, животно, ново, богочовечно и тиме човечно. Ради тога се сав Бог Логос оваплотио — постао тело, учовечио — постао човек, и добио се Богочовек, и као Богочовек сав остао у Цркви, која је тело Његово а Он — Глава њена. Црквом је Он сав с нама и међу нама и у нама; а са Њим и сав Живот Вечни, и сва Истина Вечна, и сва Љубав Вечна, и сва Светлост Вечна, и сва савршенства Његова вечна, да бисмо преко Њега имали заједницу са свима божанским вечним савршенствима. Свети Богослов је јасан: живот хришћана у Цркви Богочовековој сав је у Светој Тројици: од Оца кроз Сина у Духу Светом; то је заједница са Светом Тројицом.

 


НАПОМЕНЕ:

[1] Јн. 1, 3. 4.

[2] 1 Јн. 1, 2.

[3] 1 Јн. 1, 1.

[4] Ср. 2 Петр. 1, 4; Еф. 3, 6.

 

2 коментар(а)

  1. Шта је то плирома

  2. Плирома или пуноћа божанског.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *