Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

ЕКЛИСИОЛОГИЈА – УЧЕЊЕ О ЦРКВИ
Црква, Светајна Христова – Благовест о Цркви и животу у Њој

Логос времена

„Тајну воље Своје“: „да се под главом Христом сједини све што је на небесима и на земљи“[1] Тросунчани Господ је објавио, и остварио, оваплоћењем Господа Христа и оснивањем Цркве у Њему ина Њему, и то онда када се по промислу Божјем испунила „пуноћа времена“. Α пуноћа времена је настала када је грех у роду људском био достигао све врхунце свог разарачког и смртоносног деловања и претио да род људски потпуно ођаволи и осатани, сатирући у њему све што је божанско и богочежњиво[2]. Тајна времена је у тајни воље Божје: време је имало да се освети оваплоћењем Бога Логоса и Његовим Богочовечанским домостројем спасења, јер је и време саздано кроз Бога Логоса и ради Бога Логоса[3]: једино у Богу Логосу је логос, смисао, логика, и вредност времена, и сва његова економија. Бог Логос води економију времена; и све што претходи оваплоћењу Бога Логоса, Његовом силаску у наше земаљско време, устремљено је „на економију, на уредбу пуноће времена“.[4] У ствари, врховну власт над временом и временима, над роком и роковима има Господ Сведржитељ, Господ Свеосмислитељ. Он води и време и времена, рок и рокове, путевима Свог божанског промисла, а људима је од те превелике тајне познато само нешто, и то онолико колико им је неопходно ради њиховог спасења[5].

НАПОМЕНЕ:

[1] Εф. Ι, 9. 10.

[2] Ср. Гал. 4. 4—5; Рм. 3, 9—19.

[3] Ср. Кол. 1, 16; Јн. 1, 3.

[4] Εф. Ι, 10.

[5] Εф. 1, 10; Гал. 4, 4.