Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

ЦРКВА – НЕПРЕКИДНА ПЕДЕСЕТНИЦА
Пневматологија – Учење о Светом Духу у Цркви

 

Христопознање – Духом Светим

 

Вечна је благовест новозаветна: Господ Христос Духом Светим борави у нама и ми у Њему. То нам сведочи само присуство Духа Светога у нама. Ми Духом Светим живимо у Господу Христу, и Он у нама. И то знамо — „по Духу кога нам је дао“.[1] Наш људски дух се Духом Светим оспособљује за право и правилно христопознање. Шта је у Богу, и у Богочовеку, ми знамо по Духу „који нам је дат“.[2]

За познање Богочовека Христа, једног од Свете Божанске Тројице, неопходна нам је помоћ остале Свете Двојице: Бога Оца и Бога Духа Светога.[3] Дух Свети је „Дух мудрости“;[4] добије ли Га, човек се испуни мудрошћу божанском. Дух Свети је и „Дух откривења“.[5] Божанском мудрошћу Он у срцу верујућег открива и казује тајну Исуса Богочовека, те тако духоносац долази до истинског христопознања. Никакав дух људски није у стању никаквим напорима својим да позна тајну Христову у њеном божанском и спасоносном савршенству и потпуности. То духу људском открива једино и само Дух Свети, због чега се и назива „Духом откривења“.[6] Са тих разлога духозарни апостол и благовести: Нико не може Исуса назвати Господом осим Духом Светим.[7] Дух Свети као „Дух Истине“ и као „Дух откривења“ уводи у сваку истину Христове Богочовечанске Личности и Његовог Богочовечанског домостроја спасења и учи нас свему Христовом.[8] То је разлог што се и целокупно Еванђеље Христово, са свима својим богочовечанским стварностима, назива Откривење. То је разлог због којег у Цркви свако црквено чинодејство, радња, служба, тајна, дело, бива призивањем, епиклезом силе и благодати Светога Духа.

Једном речју: сав живот Цркве, у свима својим безбројним богочовечанским стварностима и пројавама, води се и руководи Духом Светим, који је увек Дух Богочовека Исуса Христа.[9] Зато је и речено у Светом Еванђељу: Ко нема Духа Христова, он није Његов.[10] Херувимски погружен у богочовечанску тајну Цркве као у најмилију светајну Божију, Свети Василије Велики објављује свеистиниту благовест: Дух Свети изграђује Цркву Божију — Τό Πνεύμα το „Ayiov άρχιτεκτονεΐ Έκκλησίαν Θεού.[11]

Светом Педесетницом је употпуњено Боговаплоћење: при првом силаску Дух Свети извршује у Светој Дјеви оваплоћење Бога Логоса, и Бог Логос постаје и занавек остаје у Свом телу као Богочовек; при другом доласку Свом, на Педесетницу, Дух Свети силази на Богочовеково тело, и занавек остаје у том телу, које је Црква. Посреди је један недељиви домострој спасења. Дух Свети силази на васцело тело Цркве, и сав је присутан у целокупном богочовечанском бићу и животу Цркве. Као што у човековом телу ништа не бива без душе што је у њему, тако и у телу Цркве ништа не бива без Духа Светога који је душа Цркве. Тако кроза све векове и кроза сву вечност.

 


НАПОМЕНЕ:

[1] 1 Јн. 3, 24.

[2] Ср. 1 Јн. 4, 13; 1 Кор. 2, 4—16.

[3] Ср. Мт. 11,27; 1 Кор. 2, 12.

[4] Еф. 1, 17.

[5] Еф. 1, 17.

[6] Еф. 1, 17; 3, 6; 1 Кор. 2, 10,

[7] 1 Кор. 12, 3.

[8] Јн. 16, 13; 14, 26; 1 Кор. 2, 6—16.

[9] Гал. 4, 6.

[10] Рм. 8, 9.

[11] In Isai. сар. 3; Р. gr. t. 30, col. 289 D.

 

2 коментар(а)

  1. Плирома или пуноћа божанског.

  2. Шта је то плирома